Уставни суд Републике Српске утврдио је да члан 3 став 2 Закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце није у сагласности са Уставом Републике Српске, а стручњаци упозоравају да ово може изазвати проблем, јер поједина лица осуђена за ово кривично дјело могу остати ван Регистра, а тиме и ван контроле надлежних институција.
Према оспореном члану прописано је да се у Регистар уписују и лица која су правоснажно осуђена за кривична дјела против полног интегритета извршена на штету дјеце и малољетних лица и према законима који су престали да важе.
По оцјени Уставног суда, оспорена норма закона није у сагласности са уставном нормом којом је утврђено да правни акти не могу имати повратно дејство, те да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство. У том смислу, Уставни суд сматра да је Народна скупштина приликом доношења спорне одредбе била обавезна да се изјасни о постојању општег интереса.
Народни посланик и предсједница радне групе која је припремала овај закон Иванка Марковић каже за “Глас Српске” да поштује, али и да је изненађена одлуком Уставног суда.
Она каже да слични закони постоје и у земљама у непосредном окружењу, али да није упозната са чињеницом да је у тим земљама приликом доношења таквих закона било неопходно проглашавати општи интерес.
- Суштина Закона, чија је одредба оспорена, и јесте у томе да се сви они који су осуђени за кривична дјела учињена на штету полног интегритета дјеце, а чија осуда није брисана, упишу у посебан регистар у циљу спречавања поновног вршења истог или сличног кривичног дјела, без обзира да ли се ради о осуди по старом или новом закону, под условом да осуда није брисана из казнене евиденције. Међутим, изгледа да је проблем настао због тога што је у РС је 2017. године донесен нови Кривични законик који је и предвидио вођење посебног регистра за учиниоце ових кривичних дјела, а ранији Кривични закон је престао да важи - истиче она.
Ипак, она каже да према начелу законитости, на учиниоца се примјењује закон који је важио у вријеме извршења кривичног дјела тако да су се за кривична дјела против полног интегритета дјеце која су учињена прије 18. јула 2017. године, доносиле пресуде на основу Кривичног закона који је престао да важи.
- Управо из тог разлога је и унесена ова одредба, јер би у супротном, било онемогућено да се и та лица нађу у посебном регистру - каже она.
Одлука Уставног суда практично значи да ће сва лица која су извршила кривична дјела на штету полног интегритета дјеце до 18. јула 2017. године, без обзира на то да ли су осуђена или се према њима још увијек води кривични поступак, односно без обзира што су можда тек сада откривени као учиниоци, што се сада можда налазе на издржавању казне или што су повратници у вршењу тих кривичних дјела, остати ван овог регистра, а тиме и ван контроле надлежних институција.
- Стога се поставља питање која је сврха регистра? Лично сматрам да се забрана ретроактивног дејства не односи на уписивање у регистар. Међутим, из одлука Уставног суда у овом случају произилази да суд сматра да је учињен процедурални пропуст у поступку усвајања овог закона што, према мом мишљењу, може бити веома лако отклоњено. Министарство правде би требало да, у складу са одлуком, упути Закон о измјенама овог закона којим ће бити предвиђена иста обавеза у погледу уписивања осуђених лица у регистар, при чему се НС РС треба изјаснити о постојању општег интереса за повратно дејство закона. Вјерујем да ће сви посланици подржати овакав приједлог - закључује она.
Апелант
Како “Глас Српске” сазнаје, апелант је лице из Шамца, а његово име је познато редакцији и у свом захтјеву је покушао да оспори још два члана овог закона. Један од њих се тиче утврђивања обавезе уздржавања осуђеним лицима од посјећивања мјеста гдје се окупљају дјеца попут школских или дворишта вртића, игралишта и слично.
