По благослову архиепископа цетињског митрополита црногорско – приморског господина Јоаникија, а на молбу епископа захумско-херцеговачког и приморског господина Димитрија, дио свештене одежде Светог Василија Острошког Чудотворца, чуваће се у Цркви Светог Василија Острошког у Благају код Мостара.

Свечано уношење наруквица у храм биће у недјељу, 3. децембра, на архијерејској литургији којом ће началствовати епископ Димитрије.

Мошти Светог Василија Острошког се пресвлаче сваке седме године. Дио одежде Светог Василије Острошког може се добити на чување у светињама у којима ће се вјерни народ молити и поклањати светитељу.

Старјешина Саборне цркве у Мостару о. Душко Којић позвао је вјерни народ да у недјељу дођу на богослужење.

- Дио свештених одежди Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца, који ће се чувати у храму у Благају, који је и посвећен овом великом светитељу, је велики Благослов за православне у долини Неретве. Позивамо све вјерне да узму учешћа у богослужењу којим ће началствовати његово преосвештенство епископ Димитрије - рекао је о. Којић.

Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу у  Поповом пољу. У манастиру Светог Василија Острошког и Тврдошког у Мркоњићима код Требиња, сада се чувају мошти Свете Ане – Анастасије, мајке Светог Василија.

Свети Василије учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукоположен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме је боравио у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдош је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напушта манастир Тврдош и одлази на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639).

Након Тврдоша, 1651. године прелази у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузима источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помиње као митрополит обје херцеговачке епархије, источне и западне.

Упокојио се 29. априла/12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог.

Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије тако да је данас Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу и Српској Православној Цркви.

Свети Василије Острошки је велики чудотворац чија су чудотворна дјела позната и изван граница Српске Православне Цркве. Његово свето тијело у цијелости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, већ више од триста година. Црквица у којој леже мошти Острошког Свеца испуњена је пријатним мирисом, који задивљује сваког поклоника.

Чињеница нетљености тијела овог великог светитеља, представља феномен за себе, који хришћани називају – чудом. Овај се феномен једино може схватити и објаснити светим животом Острошког Свеца. А живот Светог Василија био је заиста живот у Богу, живот сазидан по Христу, у коме све и сва бјеше Христос.

Још веће чудо и доказ светитељства Светог Василија јесте чудотворна моћ његовог нетљеног тијела. Он, који је у свом земаљском животу више личио на анђела него на човјека, уздигао је свој дух до престола Божијег, а своје тијело обесмртио. То свето тијело било је за вријеме земаљског живљења храм Духа Светога, а послије растанка са својом богочежњивом душом постало је ризница благодати Божије.

Светог Василија је у Српској Цркви Господ одредио за посебну мисију, за помоћника и исцјелитеља свих невољних и болних, који са чврстом вјером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. Дао Бог да молитве мостарских и херцеговачких вјерника буду угодне Светом Василију Острошком.