Млади Приједорчанин Кристијан Вујчић (26) један је од 250 корисника јавне кухиње “Оптимисти”. Сваки дан долази по оброк за себе и мајку и то ваљда више ником не би било чудно, да Кристијан није јунак приче из босанско-херцеговачких “ловаца на олује” и младић који је с десетком дипломирао на тему реформа јавне управе у БиХ.

Од дипломираног економисте, смјер јавна управа, до јавне кухиње је трновит пут о изгубљеним сновима и надањима да негдје под овом капом небеском постоји макар и једно мјесто на којем ће бити сигуран и срећан. Данима смо га наговарали да прича. Скроман и једноставан каже да се у овој кожи, у којој се нашао прије једанаест мјесеци, када је због пандемије изгубио посао складиштара, не осјећа нимало лагодно.

– Нисам једини који је остао без посла. Свјестан сам да је моја позиција на тој некој друштвеној љествици сада на самом дну. Ако се питате да ли ме је срам због тога, ове слике изнад и овог апела испод текста, признајем јесте. Срам ме је, земље по којој ходам, оног факултета, гимназије а посебно пријатеља и родбине. Ова година ми је узела све што сам годинама покушао да одржим на ногама, а ево данас и углед – прича с тако видљивом, готово опипљивом тугом младић који није заборавуо оне који су сад, али и раније  били уз њега.

– Захвалан сам им наравно. Ово је само још једна тужна и срамна животна прича у мору других али и огледало какав је заправо положај младих. Када прођем кроз град тек ту и тамо понеког сретнем. Моја генерација је већином на Западу, а као мали смо маштали и градили снове о својим успјесима и бољем животу овдје. Нажалост ево сваким даном је све теже и лошије – каже овај 26-годишњак који за ових 11 мјесеци није сједио скрштених руку, већ је активно и нажалост безуспјешно покушавао пронаћи било какав посао.

– Тражио сам посао, али безуспјешно. Негдје код 60-те апликације сам престао да бројим, а одговор сам добио тек на пет. Нисам био избирљив, аплицирао сам и у струци и мимо ње – каже Кристијан који је у том периоду буквално радио све и свашта како би преживио.

– Били су то послови на дневницу, од пољопривредних радова током сезоне, бербе воћа до рада на пилани и сјечи стабала. Волонтирао сам чак и у хуманитарним организацијама. Како је вријеме постајало хладније тако су се прилике за надничење прориједиле, па сам био приморан да се обратим јавној кухињи “Оптимиста” којим се овом приликом такође захваљујем. Некако се тај назив јавне кухиње погодио с мојим начином размишљања. Упркос свему што ме снашло, ја сам ипак оптимиста иако сам ове године радио све најтеже послове о којим као академски грађанин нисам ни сањао. У том сам видио лекцију. Ваљда је живот хтио да ме научи нечем новом, да ми покаже праве вриједности – увјерен је Кристијан.

Оним који буду ово читали жели да пренесе и поруку, да без обзира какав став имали о чланку, њему лично, његовој ситуацији, жели да каже да је држава без младих мртва.

– Као и друштво. Демографска слика је неумољива. Пријети нам нестанак и Србима и Хрватима и Бошњацима. Крајње је вријеме да се запитамо гдје смо то погријешили. Завршио бих уз ријечи да је мој живот у овој држави и овом граду пакао. Но, колико нас је још, људи који су у много тежој ситуацији, којима сам и сам помагао док сам био запослен. Колико је болесне дјеце која се лијече преко хуманитарних акција и сл. То је оно на шта помислим свако јутро када се пробудим. Помислите и ви – поручује Кристијан оним до којих ће допријети ова њега прича.

Нас је искрено растужио. С једне стране то је његова храброст да се суочи са ситуацијом у којој је, а с друге и немоћ да изађе из зачараног круга у којем се не својим избором нашао. Да све буде горе, мада он то никад не помиње, овај млади човјек с пуном одговорношћу брине и о својој болесној мајци. Мањи љекарски захват требао би и њему, да се ријеши ранијих и запуштених здравствених проблема, који нажалост имају своју цијену, па зато сви они који могу да помогну Кристијану могу да га контактирају на број телефона 066 060 545…. Или да средства на име помоћи уплате на број рачуна…

Девизни Рачун:ИБАН БА395514902857829741СWИФТ БЛБАБА22

Текући Рачун Број рачуна 45459839000

Трансакцијски рачун 5514902547996124

Своје донације можете уплатити и на овај ЛИНК који су отворили његови пријатељи!

Биће вам захвалан, но највеће хвала добили би они који би му помогли да се запосли и да својим радом себи и мајци обезбиједи средства за живот. За човјека с десетком у дипломи, који се “игра” рачунарима и из хобија “олујама” то је тако мало што можемо истог трена учинити.