Директне стране инвестиције (ДСИ) у Босну и Херцеговину у првој половини ове године износиле су око 780 милиона КМ и мање су у односу на исти период претходне године, показују подаци Централне банке БиХ.

У овим подацима стоји да су у првој половини 2024. године директне стране инвестиције износиле 891 милион КМ, што значи да су за годину дана ДСИ мање за 111 милиона КМ.

У првој половини ове године највише инвестиција је било из Хрватске, и то у износу од 203 милиона КМ.

Слиједе инвестиције из Њемачке у вриједности од 174 милиона КМ, па Србије 108 милиона КМ.

Из Словеније су директне стране инвестиције у првој половини ове године износиле око 85 милиона КМ, а из Аустрије око 52 милиона КМ.

Италија је у првој половини ове године у БиХ инвестирала око 49 милиона КМ, а Мађарска нешто мање од 39 милиона КМ.

Директне стране инвестиције из Луксембурга биле су око 34 милиона КМ, а из Турске око 27 милиона КМ.

Подсјећамо, прилив директних страних инвестиција у Босну и Херцеговину у 2024. години износио је 1,76 милијарди КМ.

- Токови директних инвестиција у 2024. години су за 301,2 милиона КМ мањи него у 2023. години, када су износили 2,06 милијарди КМ. У погледу географског распореда, највише прилива инвестиција током 2024. године је из Хрватске (391,1 милион КМ), затим из Њемачке (255,3 милиона КМ), те из Словеније (247,1 милион КМ). Посматрано по дјелатностима, највише инвестиција, у износу од 503,8 милиона КМ, реализовано је у области финансијских услужних дјелатности, затим у области трговине на мало у износу од 219,8 милиона КМ, те у области трговине на велико 205,1 милион КМ - саопштено је раније из Централне банке БиХ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да тренд смањења страних директних инвестиција није само карактеристичан за БиХ, већ за све земље регије.

- Разлоге за њихово смањење налазимо у економској стагнацији или паду економске активности у кључним земљама ЕУ које су доминантни носиоци ДСИ у земљама западног Балкана. Други разлог лежи у проналаску алтернативних дестинација изван европског континента које су постале конкурентније у погледу трошкова производње. Треба нагласити да БиХ, за разлику од Србије, није у претходном периоду привлачила значајнији износ ДСИ, па ће се ово смањење мање рефлектовати на динамику привредног раста - истакао је Млинаревић.

Додао је да у контексту политике према ДСИ за нас је важно да она буде усклађена са жељеном структурном трансформацијом.

- Другим ријечима, потребно је стимулисати долазак ДСИ вишег нивоа додане вриједности које би омогућиле одрживо запошљавање уз веће зараде и унапређење конкурентности наше економије. У том смислу је потребно улагати у образовање како би расположивост високообразоване радне снаге омогућила долазак инвестиција већег технолошког нивоа - нагласио је Млинаревић.