Дјеца до 18 година у БиХ, њих 60 одсто, најчешће прате „Јутјуб" личности - "јутјубере", а цртане филмове 55 одсто, док мање од десетине испитаника свакодневно чита књиге, стрипове или сликовнице, показало је истраживање „Медијске навике дјеце и ставови родитеља".
Према резултатима истраживања, праћење „јутјубера" расте, њих гледа шест од десеторо дјеце, а гледање цртаних филмова опада са већим узрастом дјеце, саопштио је РАК.
Цртани филмови доминантан су омиљени садржај дјеце узраста до шест година, а узрасту од седам до 10 година „прикључују" се и игрице, које су најчешћи омиљени садржај дјеци узраста од 11 до 14 година. Адолесцентима су подједнако омилјени „Јутјуб", серије и музика.
Фонд УНИЦЕФ-а у БиХ и Регулаторна агенција за комуникације /РАК/ унајмили су „Кастом концепт", професионалну агенцију за испитивање јавног мњења, истраживање тржишта и консалтинг да, на основу различитих међународних искустава, спроведе истраживање у БиХ на репрезентативном узорку дјеце и родитеља.
Циљ истраживања био је да се добију подаци о томе како дјеца приступају медијима, које садржаје гледају, колико времена проводе уз различите медије, која правила постоје у вези са кориштењем медија и како родитељи врше надзор, те како процјењују своје знање о медијима и из којих извора уче о њима.
Подаци добијени од родитеља показују да скоро сва дјеца живе у домаћинствима са паметним телефоном 93 одсто, а већина и са компјутером 76 одсто и „смарт ТВ-ом" 73 одсто.
Сви кућни уређаји су у великој мјери дјеци на располагању, најчешће телевизор, док истовремено дјеца посједују властите паметне телефоне, према резултатима истраживања има их 71 одсто адолесцената.
Подаци добијени анкетирањем дјеце узраста од седам до 18 година показују да она, око 88 одсто, управо телефоне најчешће користе за гледање и слушање садржаја, као што су видео клипови, телевизијски програми или филмови.
Резултати родитељске анкете показују да нешто више од половине родитеља, око 54 одсто, сматра да на телевизијама у БиХ нема довољно дјечијег програма.
Скоро сви родитељи дјеце узраста од 11 до 18 година, око 96 одсто, наводе да њихово дијете има профил на некој од друштвених мрежа.
Истраживање је показало да седам од 10 дјеце свакодневно гледа ТВ програм и ова навика учесталија је код млађе дјеце.
Према резултатима истраживања, новине или часописе не чита скоро нико или свега око један одсто испитаника.
Истраживање је спроведено у јуну и јулу 2020. године на подручју цијеле БиХ, уз кориштење методологије која подразумијева прикупљање потребних података анкетом лицем у лице.
Из РАК-а су указали да су у савременом комплексном медијском окружењу подаци о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља основа за креирање одговарајућих медијских и образовних политика, као и адекватних активности усмјерених на обезбјеђивању сигурнијег медијског окружења и унапређење медијске и информацијске писмености дјеце, родитеља и других који брину од дјеци, те просвјетних радника.
У БиХ, прије овог истраживања, није постојао свеобухватан извјештај о употреби медија и информационо-комуникационих технологија и навикама дјеце из БиХ.
Истраживања из сусједних земаља и других европских земаља могу дати индикативне резултате, али различит контекст у БиХ узрокује другачија сазнања него у другим земљама, напомиње се у саопштењу.
Из РАК-а закључују да се кориштење медија међу дјецом непрестано мијења, међутим, боље разумијевање навика, примарних извора информација и улоге родитеља пружа могућност да се одреде приоритетне интервенције и направе информисане стратегије комуникације усмјерене на дјецу, родитеље и друге који брину о дјеци, те просвјетне раднике.
