У Српској је прошле године евидентирано укупно 60 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, а овај број, иако алармантан, према ријечима стручњака, јесте и показатељ веће свијести код дјеце која се све мање устручавају да овај облик насиља пријаве.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Српске, од укупно 60 кривичних дјела, у највећем броју случајева радило се о дјелима обљубе над дјететом млађим од 15 година, и то у 28 случајева.

Према истим подацима, обљуба над дјететом старијим од 15 година евидентирана је у девет случајева, а искориштавања дјеце за порнографију у 15 случајева.

Даље, регистрована су три кривична дјела задовољења полних страсти пред дјететом, два кривична дјела упознавања дјеце са порнографијом, као и једно кривично дјело искориштавања компјутерске мреже. Поред овог, регистровано је и једно кривично дјело навођење дјетета на проституцију и једно кривично дјело полног насиља над дјететом.

Иако је свака статистика овог облика криминалитета забрињавајућа, ових кривичних дјела увијек је било, али са разликом да су сада дјеца свјесна својих права и ова дјела све вишу пријављују, кажу психолози.

Психологица Вања Блаженовић за "Независне" је истакла да дјеца о овоме више причају, а самим тим више и пријављују.

- Ових кривичних дјела је, нажалост, увијек било, али сада са порастом дјечје свијести имамо статистику најближу реалном броју. Дјеца данас  знају шта је у реду, а шта није - каже Блаженовићева.

Према њеним ријечима, овај број, иако велик, са друге стране говори и о броју дјеце која су одмах почела са терапијом како би пребродила трауму.

Гордана Рајић, омбудсманка за дјецу Републике Српске, рекла је за "Независне" да овај број од 60 дјела може индуковати већи број пријава, а и повећање свијести код дјеце.

С тим у вези Рајићева истиче неопходност узајамног чврстог и брзог дјеловања институција Српске које ће показати дјеци да су заштићена, а починиоцима обезбиједити што брже процесуирање.

- Подизање свијести је један вид превенције, а овдје је превенција најбољи вид заштите навела је Рајићева.

Како каже, на важном је мјесту и едукација која мора да иде у два правца, како према дјеци, тако и према професији, чији радници морају знати препознати назнаке насиља.

С тим у вези истиче добре кораке које је Српска учинила, гдје посебно наглашава измјену законске регулативе која, као никад до сада, штити права дјетета.

Ту говори о измјенама Кривичног закона Републике Српске гдје рок застаријевања ових кривичних дјела не тече од момента извршења, као што је то у другим случајевима, него од момента када жртва наврши 18 година. Ово објашњава чињеницом да су овдје жртве често малољетњици који неријетко у моменту овог насиља нису имали довољно развијену свијест да знају о чему се ради.

- Добро смо регулисали и питање регистра починилаца ових дјела, јер не само да су осуђена лица овдје трајно уписана, њима је забрањен даљи контакт са дјецом - каже Рајићева.

За разлику од сусједних држава, како каже, остварили смо још један позитиван помак, а то је да у овај регистар уписујемо и лица пресуђена према законима који су престали да важе.

- Ко је учинио ово кривично дјело у било ком периоду биће адекватно кажњен и његово име се неће брисати из регистра - истакла је Рајићева.

Битно је нагласити да су, према подацима из Министарства унутрашњих послова Српске, сва наведена дјела расвијетљена.

Аутор: Милица Драгичевић