Из већег дијела Европе у уторак, 25. октобра, моћи ће да се посматра дјелимично помрачење Сунца, саопштено је из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

На средини помрачења биће покривено нешто мање од половине Сунчевог пречника.

Помрачење ће трајати најдуже у Русији, у Западном Сибиру, гдје ће бити покривено око 82 одсто пречника Сунца.

Због безбједности очију, помрачење треба посматрати кроз специјалне наочаре за помрачење Сунца, или кроз заштитно стакло апарата за заваривање (густине преко 14) или кроз добро и обострано на свијећу нагарављено стакло.

Најбезбједније је посматрати пројекцију Сунчевог лика на бијели папир кроз неки оптички инструмент или директно кроз њега, ако посједује одговарајуће филтере.

До помрачења Сунца долази када Мјесец у свом кретању око Земље заклони дио или цијело Сунце.

Разликују се потпуно, прстенасто и дјелимично помрачење Сунца.

Природа је дала да су привидни пречници Сунца и Мјесеца слични, око пола степена.

Иако је Мјесец далеко мањи, око 400 пута по пречнику од Сунца он је Земљи 400 пута ближи.

Како се Земља и Мјесец крећу по елипсама, привидне величине Сунца и Мјесеца се мијењају.

Зато се понекад дешава да, када су на правој линији ова три тијела, Месец не може да заклони Сунце у потпуности, па имамо прстенасто помрачење Сунца, а понекад је довољно велик да га потпуно заклони, па се говори о потпуном, односно тоталном помрачењу Сунца.

Када ова три тијела нису на истој линији већ близу ње, говори се о дјелимичном помрачењу Сунца.

Гледано са Земље у цјелини може бити од два до пет помрачења Сунца у току једне године, а што се тиче Мјесечевих помрачења нула до три.

Без обзира на већи број помрачења Сунца, она се са једног истог мјеста на Земљи рјеђе виде од Мјесечевих, прецизира се у саопштењу.