Током овог вијека свијет ће задесити укупно 224 помрачења Сунца, од којих ће 77 бити дјелимична помрачења, 72 ануларна, док ће њих 68 бити потпуна помрачења, а седам од њих хибриди између потпуног и ануларног помрачења.

Помрачење Сунца настаје када се Земља, Мјесец и Сунце поређају у истој равни и тим редослиједом, а настаје у фази младог Мјесеца.

Прстенасто или ануларно помрачење Сунца, које је прије неколико дана било активно и видљиво, јесте један од облика помрачења који није потпун те није у истој мјери штетан, за разлику од потпуног помрачења. Наиме, када диск Мјесеца није довољан да заклони цијелу површину Сунца него његов централни дио, видљив остаје само прстен Сунца.

Осим ануларног прстенастог помрачења, постоји дјелимично и потпуно помрачење.

Када дође до потпуног помрачења Сунца, Мјесечев диск потпуно прекрива Сунце. Помрачење Сунца се може опазити с релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази Мјесечева сјенка. Посматрачи који се налазе у ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у Мјесечевој полусјенци те могу видјети дјелимично помрачење Сунца, док се с остатка површине Земље помрачење уопште неће видјети. Сљедеће потпуно помрачење у Европи требало би да буде 2026. године.

У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се посљедњи зраци Сунца пробију иза Мјесечевог диска, догађа се појава тзв. “дијамантског прстена”. Иста појава може се уочити и непосредно након потпуног помрачења.

Када је Мјесец у апогеју, односно када је најудаљенији од Земље, а Земља у перихелу (најближа Сунцу) те у свим другим тренуцима када је Мјесечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца јер Мјесечев диск не може у потпуности покрити Сунце. Сљедеће прстенасто помрачење у Европи би требало да се деси 2028. и 2030. године.

Потпуно помрачење с најдужим трајањем до сада десило се 22. јула 2009. године, а трајало је шест минута и 38,86 секунди.