Послије елиминације у првом мечу у Дохи у мечу против Матеа Беретинија, Новак се вратио у "Тениски рај" гдjе је титулу освајао чак пет пута, али од посљедњег 2017. године не биљежи добре резултате.

Тако је било и прошле године када га је елиминисао Лука Нарди, а поновило се и ове када је бољи био холандски тенисер, иначе "лаки лузер" који је испао у квалификацијама за први Мастерс у сезони. Баш као и италијански тенисер прошле сезоне.

Не само да је пуким случајем завршио на турниру, већ је имао срећу и у првом колу против повријеђеног Ника Кирјоса, а онда одлучио да се за сву ту нетражену срећу одужи и потпуно заслужено слави против Новака у њиховом другом међусобном окршају (први припао српском тенисеру).

Иако смо излизали ту фразу, али од Новака смо добили праву "Џекил и Хајд" представу негдје између првог и трећег, односно другог сета.

Понајвише у погледу његовог говора тијела које је било у складу са оним што је пружао на терену.

Неспремног је Ван де Зандсхулп ухватио Новака када је већ у његовом другом сервис гему стигао до 0:40, потом брејка, па дуплог брејка и на крају и до читавог сета, прије него што је противник стигао да се "опасуљи".

Није било ни оних препознатљивих излива спрског тенисера када му иде лоше, а послије којих му буде боље, те је све слутило на брзу и шокантну елиминацију.

Успио је да се консолидује у другом сету и готово истом мјером врати Холанђанину, али ће на крају платити цијену непотребних грешака.

Неколико их је направио када је Ботику дао прилике за брејк, а тек да не причамо колико је неупотребљених смечева било.

Како је прошао други сет тако је и Новак запао у нешто што бисмо са даљине могли да окарактеришемо апатијом, без њему својствене борбености ни у назнакама.

Све то брине више него овај пораз на почетку новог похода ка 100. титули која упорно измиче.

Ван де Зандсхулп ће у наредном колу играти против Франсиска Серундола, док ће Ђоковић прилику за 100. трофеј морати да потражи на неком другом турниру.