Колико су труд, воља и упорност на пољу науке и знања важни говори нам примјер нашег суграђанина, Паљанина, Ђорђа Глуховића који већ пет година живи и ради у Сједињеним Америчким Државама. 

Ђорђе је основну школу завршио у Палама, а током похађања гимназије у Средњошколском центру „Пале“ одлучио се да школовање настави на United World College у Мостару, што је била његова прекретница да даље школовање, односно студије настави у Сједињеним Америчким Државама.

Из Мостара се 2015. године сели у Гејнсвил, град у америчкој савезној држави Флориди и уписује студије из области електротехнике на Универзитету Флорида. Након основних студија одлучује да настави постдипломске студије на Универзитету у Бостону, гдје истовремено ради као асистент на одређеним предметима.

Због чега сте се одлучили за студирање у Америци и зашто сте баш одабрали Универзитет Флориде?

Студирање у Америци нуди велики број прилика за стручно усавршавање, али и што је још битније, нуди прилику да се појединац опроба на различитим пољима, прије него се посвети детаљним студијама. Већина факултета дозвољава да се у прве двије године студирања пребаците са почетног избора студија на било који други смијер. На примјер, на мом смијеру електротехнике имао сам прилику да упознам људе који су првобитно уписали глуму, економију и архитектуру, али се ту нису пронашли, те су се пребацили. Већина њих су били изузетни студенти, те сада раде у Интелу, Мајкрософту и Гуглу. 

Универзитет Флоридa је био један од факултета на које сам аплицирао након завршене средње школе у Мостару. Програм за инжењеринг је један он најбољих у Америци, тренутно седми. То је главни разлог због којег сам изабрао тај факултет.

Који су услови за студирање и учење на том универзитету и какве утиске носите са тог универзитета?

Услови за прихватање апликације су, генерално са неколико изузетака, добро познавање енглеског језика, високе оцјене из математике и физике, те добар резултат на САТ испиту. САТ испит је стандардизован испит из енглеског језика и математике, који се мора урадити прије него се аплицира на било који амерички универзитет. Предзнање које сам добио у средњој школи на Палама и у Мостару су ме довољно спремили за студиј на Флориди. 

Услови за студирање су поприлично дојмљиви. Сваки семестар се очекује да узмете између четири и шест предмета. Да бисте успијешно завршили све обавезе (задаћу, лабораторијске вјежбе и припреме за испите) потребно је да посветите око 40 до 60 сати седмично. За сваки предмет имате професора, који поред предавања у већини случајева је доступан да вам додатно појасни ствари са предавања. Довољно је да пошаљете мејл данас и већ сутра можете имати „један-на-један“ састанак са професором, чак и када 300 студената узима тај предмет. Штавише, асистенти на том предмету су доступни сваки радни дан да вам помогну. Овдје желим да нагласим да иако је помоћ доступна, од студената се и даље очекује да све проблеме за задаћу или лабораторију ураде саме. 

Мимо похађања предавања, студенти су охрабрени да се укључе у ван-наставни живот што више могуће. Само неке од могућности су специјализовани, истраживање са професорима и запошљавање преко љета у фирмама које се баве послом у вашој струци. Од свега наведеног, ја сам се опробао у истраживању. Већ у другом семестру сам се прикључио лабораторији за нано-електронику гдје сам писао програме за анализу симулација нано-кола. 

Иако нисам имао претходног искуства са програмирањем, професор који је водио тај лабораториј ми је без икаквих проблема  дао шансу да се опробам на том пројекту. Кроз неколико састанака, професор ми је објаснио како би прогами требало да раде и у ком програмском језику треба да се све напише, те ми је рекао да имам читаво љето да то урадим. У мом искуству, већина професора је срећна да има младе студенте у њиховим лабораторијама, јер им то даје прилику да едукује дате студенте, да заврше више пројеката и да остваре дуготрајну везу са могућим будућим истраживачима.

Како изгледа студентски живот на америчким универзитетима и колико новца се мора издвојити за студирање? 

У једном семестру обично се узима између четири и шест предмета, а из сваког предмета се полаже између два и четири испита. Испити су већином кумулативног типа, тако да већи број испита има за циљ да што више пута поновите читаво пређено градиво.

Што се тиче становања, факултети увијек нуде опцију да живите на кампусу у домовима или да сами себи нађете стан ван кампуса и живите сами или са цимерима. Цијена обје опције је упоредива и на Флориди морате да издвојите око 600 долара мјесечно за кирију. У Бостону је живот скупљи, те кирија кошта између 900 и 1100 долара. 

На основним студијама на Флориди сам имао пуну стипендију коју ми је додијелила Шелби фондација. Та стипендија је платила за мој смјештај, храну и додатни џепарац. На вишим студијама у Бостону, иако сам студент сматрам се за запосленог, тако да добијам плату која је довољна да покријем све своје мјесечне трошкове.

Колико сте стекли нових пријатеља и с ким највише проводите слободно вријеме?

Имао сам прилику да упознам доста људи који потичу из различитих култура и религија, али такође сам и познавао неке људе коју ту били на Флориди, јер смо скупа ишли у средњу школу у Мостару. Највише времена сам проводио управо са тим пријатељима из Мостара, али сам се и дружио са неколико пријатеља који су поријеклом из Колумбије. Испостаља се да Јужноамериканци имају доста сличан смисао за хумор као и ми, те нам је то помогло да се зближимо.

Када се одлучујете да напустите Флориду и преселите се у Масачусетс, односно у Бостон? 

Након завршетка студија на Флориди, желио сам да се додатно усавршим у области која је спој физике и електротехнике, те сам уписао докторски студиј у Бостону. Када сте докторант на неком факултету, морате да се прикључите лабораторију неког од професора. Ја сам имао срећу да се прикључим лабораторију који води професор Милош Поповић, јер се он бави управо оним у чему сам ја желио да се усавршим. Чим се прикључите професоровој групи, ви сте запослени од стране факултета.

Која је разлика између та два универзитета говорећи о квалитету знања и предавача? 

На оба факултета сам имао приступ изванредним предавачима. Разлика између ова два факултета је доста мала и главни разлог зашто сам изабрао Бостон за докторске студије, а не Флориду, јесте да се рад професора Поповића више резоновао са мојим интересима него рад осталих професора.

Какви су Ваши тренутни планови, али и планови у будућности? Да ли видите свој повратак у БиХ или негдје друго у Европу? 

Након што завршим докторске студије, мој план је да останем у Америци и да се опробам у академији. Главни разлог за то је да се највећи развој у науци у мојој области дешава управо ту. Повратак у Европу је могућ у неком каснијем периоду.

Новинар: Миљан Рашевић