У Републици Српској регистроване су укупно 132 особе од ХИВ/АИДС-а, а од 1. децембра прошле године пријављено је десет новообољелих, подаци су Института за јавно здравство Републике Српске.
Од десет нових случајева, како наводе из Института, пет је ХИВ серопозитивних особа, а код пет је дијагностификован АИДС. Ријеч је о осам мушкараца и двије жене, а начин преноса инфекције код пет новообољелих је хетеросексуални, а код преосталих пет хомосексуални/бисексуални.
- Посматрајући узраст, највећи број је регистрован у доби 30-39 година, а према полној структури 80 одсто ХИВ серопозитивних особа су мушког пола, 19 одсто женског, док је један регистровани непознатог полног статуса - објаснили су из Института за јавно здравство Републике Српске.
На Клиници за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бањалуци антиретровирусном терапијом /АРТ/ лијечи се 60 особа које живе са ХИВ/АИДС-ом.
Из Института наводе да су у току прошле године регистрована четири смртна случаја од АИДС-а. До сада су у Републици Српској од посљедица АИДС-а умрле 24 обољеле особе.
Специјалиста социјалне медицине у овом Институту Стела Стојисављевић рекла је Срни да се ХИВ може сматрати хроничном болешћу ако се правовремено успостави дијагноза и приступи лијечењу.
- Нажалост, велики број пацијената у Републици Српској се веома касно јавља на тестирање, па се самим тим дијагноза поставља у поодмаклој фази болести - истакла је Стојисављевићева.
Она је напоменула да још не постоји лијек који би у потпуности одстранио ХИВ из организма, али да постоји антиретровирусна терапија /АРТ/ којом се он држи под контролом, те се тако људима са ХИВ-ом продужава и побољшава квалитет живљења.
- Због стигме и дескриминације према обољелим од ХИВ-а, велики проблем представља изостанак подршке коју угроженима и болеснима пружају родбина, пријатељи и социјална околина, као и губитак радног односа, што знатно може утицати на квалитет здравља и живота лица која живе са ХИВ-ом - навела је Стојисављевићева.
Она је појаснила да околина исказује емпатију и пружа подршку болеснику који оболи од болести која није стигматизована, као што су дијабетес или канцер, а да такав вид подршке потпуно изостаје у случају особа које живе са ХИВ-ом, што додатно повећава страх од откривања ХИВ статуса у социјалном окружењу.
- Људи се плаше отићи на тестирање највише због реакције њихове околине на могући позитиван резултат - нагласила је Стојистављевићева.
Стојистављевићева је истакла да велики проблем који доводи до стигматизације особа са ХИВ-ом је став појединца да се то дешава онима који су то заслужили својим ризичним понашањем.
У Републици Српској се у склопу редовних активности у континуитету проводи епидемилошки надзор, надзор и лијечење високоактивном антиретровирусном терапијом особа са ХИВ/АИДС-ом, а да је посебна пажња посвећена раном откривању инфицираних вирусом ХИВ-а.
Институт за јавно здравство Републике Српске данас у Бањалуци организује бесплатно савјетовање и тестирање на ХИВ у Центру за добровољно и повјерљиво савјетовање и тестирање, као и у регионалним центрима у Источном Сарајеву и Требињу.
Тестирање је повјерљиво, анонимно и бесплатно, и није потребан никакав документ, нити упутница од надлежног љекара. Савјетовање и тестирање биће организовано од 12.00 до 20.00 часова.
Стојисављевићева је навела да се активности превенције ХИВ-а реализују у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске, здравственим установама и другим владиним институцијама, као и невладиним сектором који има веома значајну улогу у обезбјеђењу приступа тешко видљивим популацијама које су под повећаним ризиком.
Она је нагласила да је обиљежавање Свјетског дана борбе против АИДС-а, који се одржава 1. децембра, важна прилика да се препозна улога коју су заједнице имале и настављају да имају у одговору на АИДС на међународном нивоу.
Смањење броја особа обољелих од АИДС-а је и даље високо на листи циљева одрживог развоја и глобалних приоритета за дјеловање.
Тема овогодишњег Свјетског дана борбе против АИДС-а је „Заједнице праве разлику“. Крајем 2018. године у свијету је било 37,9 милиона особа инфицираних ХИВ-ом, док је у току 2018. године ХИВ дијагностификован код 1.7 милиона особа.
Под повећаним ризиком за ХИВ су и даље корисници дрога, мушкарци који имају секс са другим мушкарцима, мигранти, сексуални радници и њихови клијенти.