Након послова с ноћним клубовима, пеленама и маскама, Додиков сестрић добио је посао уништавања медицинског отпада, вриједан 1.320.000 КМ, пише портал "Журнал".

Универзитетско-клинички центар Републике Српске потписао је 5. октобра уговор са фирмом „Еко Груп“ Бањалука о „услугама збрињавања инфективног медицинског отпада за потребе УКЦ-а“, вриједан 1.320.000 конвертибилних марака (без ПДВ-а).

Уговор је склопљен на 36 мјесеци, а у појашњењу је наведено да је понуђена цијена дата на основу планираних 300 тона инфективног медицинског отпада, што по једном килограму одвезеног отпада износи 4,4 конвертибилне марке са урачунатим ПДВ-ом.

ЈЕДАН ТЕНДЕР, ЈЕДНА ФИРМА

У овој јавној набавци, као и у стотине других које су расписале институције и јавне установе у Републици Српској, спорно је што је био само један понуђач, који је, наводно, понудио најнижу цијену, пише портал "Журнал".

Ноторно је да је све унапријед договорено и да се и код овог тендера унапријед знало ко ће добити посао. Напросто је невјероватно да се на тендер пријави само једна фирма, која се бави овом врстом посла, иако сличних у РС и БиH има много више.

Стручњаци које смо консултовали наводе да је сасвим непотребно да се толики новац за уништавање медицинског отпада даје приватној фирми, с озбиром на то да у добојској болници постоји спалионица, гдје је тај отпад могао бити адекватно уништен.

Исти извори су навели да је, ако је већ требало издвојити милионски износ за уништавање инфективног медицинског отпада, тај новац могао бити пребачен болници у Добоју, која је има капацитете да уради тај посао.

У исто вријеме, новац не би отишао на рачун приватне фирме познате по разним малверзацијама, већ би се задржао у здравственом сектору Републике Српске . Сумњу да је тендер намјештен управо за „Ецо гроуп“, потиче чињеница да иза те фирме стоји Вицо Зељковић, сестрић Милорада Додика и однедавно предсједник Фудбалског савеза Републике Српске.

ЗЕЉКОВИЋЕВИ ПОСЛОВИ

Зељковић је недавно отворио нови кафић – „Кантина 1926“, под трибинама Фудбалског клуба „Борац“, на чијем челу је био донедавно, прије него што је изабран за предсједника ФС Републике Српске. Прије тога је у центру Бањалуке држао контроверзни ноћни клуб „Драма“.

Вицо Зељковић познат је и по афери „пелене“, које су набављане из Албаније за особе са посебним потребама.

На тендеру Фонда здравственог осигурања Републике Српске за набавку великих пелене (користе их дјеца са проблемима и посебним потребама од 15 година, па навише, као и стара и немоћна лица), 2018. године прошла је фирма “Еко пирамида инжењеринг”, чији је директор Дејан Лукендић, који је у то вријеме био директор ФК “Борац”.

“Еко пирамида инжењеринг” је дио “Еко груп”, чији је стварни власник Вицо Зељковић, који је у то вријеме био предсједник ФК “Борац”.

Они су добили ексклузивно право на набавку, дистрибуцију и продају поменутих пелена у свим апотекама у Републици Српској, односно имали су монопол над тим производом. Свако ко је куповао било чији други производ, а не онај што су га Зељковић и Лукендић набавили из Албаније, није имао право на рефундацију од Фонда здравственог осигурања Републике Српске, већ је сам морао да сноси трошкове.

Вриједност тог тендера је износила 230.400 КМ, а нето зарада је 180.000 КМ. Како је раније објављено, пелене које они набављају су, према ријечима стручњака, биле лошег квалитета и њихова набавка коштала је највише 50.000 КМ.

Зељковић и Лукендић набављали су пелене “једне капи проточивости”, док су стандарди налагали да пелене буду “шест капи проточивости”. Те пелене практично нису задржавале ништа, а сви корисници само су имали веће хигијенске и здравствене проблеме.

Да је Додиков сестрић повлаштена особа када је ријеч о јавним набавкама, потврђује и чињеница да је Фонд здравственог осигурања Републике Српске путем фирме „Еко пирамида инжењеринг“ у вријеме пандемије корона вируса набавио три милиона заштитних маски укупне цијене 2,5 милиона марака.

Цијена једне маске у велепродаји била је 70 пфенинга, без ПДВ-а, док са ПДВ-ом она износи 83 пфенинга.

Прије пандемије, цијена једне маске износила је 12,88 пфенинга без ПДВ-а, док је са ПДВ-ом та цијена била са ПДВ-ом 15 пфенинга, и то у малопродаји. За 2,5 милиона марака, које су дате фирми „Еко пирамида инжењеринг“, прије пандемије, могло се купити 20 милиона маски.