Слом термоелектрана Угљевик и Гацко није изненађење, већ предвидив епилог вишедеценијске небриге и изостанка озбиљних инвестиција док су политичке елите Републике Српске више биле посвећене блокадама државних институција него стабилности електроенергетског система, објавио је Дојче Веле (Deutsche Welle) у анализи стања енергетике у Босни и Херцеговини (БиХ).

Наводе да су оперативни застоји у раду термоелектрана разоткрили не само дотрајалост опреме, већ и дубоку зависност од увоза електричне енергије, која Републику Српску кошта милионе.

Додали су да је донедавно стабилна испорука струје била је један од кључних адута власти и да је Република Српска један од највећих извозника електричне енергије у региону.

- Баласт арбитражне пресуде (у вези са термоелектраном Угљевик) и спор са Словенијом додатно су оптеретили овај сектор. Трећина произведене електричне енергије сада се преусмјерава некадашњем партнеру из те бивше (југословенске) републике, са којим су прије рата заједничким средствима градили Рудник и термоелектрану (РиТЕ) Угљевик - наводи се у анализи.

Дојче Веле оцјењује да РиТЕ Угљевик данас представља “идеалан примјер како се енергетска политика у Републици Српској претворила у приватни бизнис неколицине људи, а не инструмент јавног интереса”.

Додали су да је руском олигарху Рашиду Сердарову преко компаније “Комсар енерџи” годинама остављена концесија над кључним земљиштем и будућим коповима, уз обећања стотина милиона евра инвестиција.

-Реални резултат су, међутим, рупа у билансима и термоелектрана која нема угља ни за једну смјену - наводи се у анализи, уз оцјену да је, умјесто да управља стратешким ресурсом, власт пристала на модел у којем јавно предузеће сноси ризик, а приватни партнер извлачи профит.

Раније је између руског олигарха Рашида Сердарова и владе Републике Српске договорена куповина “Комсара” у укупном износу од 240 милиона ковертибилних марака (више од 140 милиона евра).

До сада је исплаћено око 180 милиона (виише од 80 милиона КМ), а индикативно је да у буџету за 2026. годину није планирана исплата преосталог дуга од 60 милиона марака (више од 30 милиона евра).

Дојче Веле констатује да је “Комсар оголио спрегу власти, концесија и партијског капитализма“, напомињући да је Влада Републике Српске годинама бранила тај аранжман као „стратешко партнерство“, иако је било јасно да се ради о „класичном заробљавању јавног ресурса“.

- У том оквиру, Угљевик није само технолошки проблем, већ политички пројекат у којем се енергетска сигурност свјесно жртвује због интереса концесионара блиских властима -  оцјењено је у анализи.

Дојче Веле даље наводи да док термоенергетски модел “пуца по шавовима”, Република Српска се окреће литијуму, да швајцарска компанија ArCore тражи концесију на Мајевици, обећавајући сировине за њемачку индустрију батерија, али истовремено изазивајући протесте у Тузли и Семберији због страха од загађења и „продаје Мајевице“.

- На једној страни угаљ који храни пропале термоелектране, на другој литијум за којим трагају страни дивови попут ArCore и Rock Tech на Мајевици. Активисти упозоравају да се ту не ради о појединачним пројектима, већ о обрасцу девастације осјетљивог екосистема Јадар–Мајевица, са прекограничним загађењем које не познаје административне линије - наглашено је.

У ФБиХ једна од кључних инфраструктурних инвестиција – Јужна гасна интерконекција, наставља Дојче Веле, годинама је стојала блокирана због политичког спора око сједишта компаније која би управљала пројектом.

Хрватска страна инсистирала је на новом предузећу са сједиштем у Херцеговини, док странке са сједиштем у Сарајеву нису одустајале од тога да посао преузме постојећа јавна компанија БХ-Гас.

Истичу да је америчко преузимање пројекта практично пресјекло вишегодишњу блокаду, али више као геостратешки маневар него као резултат домаћег консензуса.

Сједињене Државе нуде развој гасовода дужине до 170 километара и приступ ЛНГ терминалу.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић је понуду америчке стране оцијенио као изузетно повољну, уз отворено признање да се домаћи актери тешко могу договорити сами.

Док Американци нуде рјешење за инфраструктуру, наводи се у анализи, Федерација БиХ се истовремено бори са растућом незапосленошћу и одласком радне снаге.

Најновији подаци Пореске управе ФБиХ потврђују пад запослености за више од 10.000 радних мјеста само 2025. године.

Протеклу годину, оцјењује Дојче Веле, у БиХ су обиљежиле и концесије, али не кроз паметно управљање ресурсима и прикупљање накнада које би јачале буџете, већ кроз нове финансијске ударе по јавне касе.

Указује се да је „на наплату поново дошло аматерско управљање државом“, иако ће велики дио јавности тврдити да се радило о „вјешто одрађеном послу“ кроз који је извучено 100 милиона марака одштете.

- Када смо добили ту тужбу од Словенаца, ја сам видио да су власти РС направиле такве правне грешке да то не би урадио ни студент друге године права - рекао је тадашњи правобранилац БиХ Млађен Мандић, описујући и сусрет са двојицом представника словеначке компаније Виадукт.

- Они су нудили нагодбу, вансудско поравнање од милион евра да им се исплати као одштета - каже Мандић, наводећи да је тај захтјев одбијен.

Епилог је исплата словеначкој фирми је 100 милиона марака (више од 50 милиона евра) по основу арбитражне пресуде.

Спор са Виадуктом тако је, наглашава се у анализи Дојче Вела, “прерастао из правне сапунице у симбол неспособности БиХ да заштити властите интересе”.

- Дуг је нарастао на више од 100 милиона марака, док истовремено друге концесије, посебно за обновљиве изворе енергије, стоје заробљене у раљама ентитетског надметања - констатује Дојче Веле.

У анализи се упозорава да су прогнозе за 2026. годину суморне, без радикалног заокрета у јавним политикама, уз оцјену да Јужна гасна интерконекција има потенцијал да стабилизује снабдијевање ФБиХ и подржи раст БДП-а, али само ако се уклопи у ширу стратегију интеграције електроенергетског система на нивоу цијеле земље.

- Природни гас који долази гасоводима је једини исплатив. Јужна интерконекција не спасава Босну. Напротив, платићемо га четири пута скупље од постојећег, јер се ради у ‘укапљеном гасу’ (у течном стању) - каже бањалучки економиста Зоран Павловић.

Термоелектране у Републици Српској налазе се пред јасним раскршћем, пише у анализи: ;“Или ће бити предмет озбиљних инвестиција и реструктурирања, или ће њихово неконтролисано гашење произвести још веће трошкове и нестабилност”.

Оцјењено је да литијумске концесије , морају бити или одбачене или редефинисане, тако да приоритет постане здравље становништва, заштита животне средине и стварна додатна вриједност за домаћу економију.

- У супротном, БиХ ће остати ухваћена у матрицу рударске колоније – земље која своје ресурсе продаје у бесцјење, а грађанима оставља загађење, дугове и трајну енергетску и социјалну несигурност - закључује Дојче Веле.