Директор Medical Institute Bayer (MIB)Тузла, проф др Елмир Јахић, био је у групи првозаражених особа вирусом корона на подручју Тузланског кантона.

Послије времена проведеног у изолаторију Клинике за заразне болести Универзитетско-клиничког центра Тузла и кућној самоизолацији, вратио се редовним актзивностима. О својим искуствима лијечења од вируса корона говорио је за агенцију Анадолија.

-Код мене је болест кренула врло подмукло, неким симптомима који нису били специфични, а који се не би могли повезивати у некој значајној мјери са неком респираторном вирусном инфекцијом. У суштини послије седам дана, ретроактивно се јављају прави симптоми у смислу температуре, отежаног дисања, замарања, гушења, али тај дан сам већ био смјештен у болницу и онда је кренула потпуна терапија- наводи Јахић.

COVID-19, односно респираторна вирусна инфекција, истиче он, болест је са много непознаница. Велики је број људи био позитиван на COVID-19, а да то нису ни знали. За излијечење, односно опоравак, најодговорнији је имуни систем сваког човјека. Имуни систем, наглашава, је тај који побјеђује COVID-19.

У тренцума када се о болести не зна готово ништа није га зачудило што су људи били уплашени, да су надлежме институције и знанственици из цијелог свијета лутали у процијенама и да се због тога створила једна врста конфузије.

-Међутим, по мени, било је и одређеног неадекваног односа здравствених радника према овој болести који нису смјели, како бих рекао, да се у толикој мјери уплаше и да своје страхове и фрустрације на тако један отворен начин манифестирају. Наравно када су се мало слегле ствари, када се видјело да је то болест као и друге респираторне вирусне инфекције, да неће на подручју Тузланског кантона оболити 380.000 људи од 500.000 колико имамо, јер имате земаља које су пуно веће од нас и пуно мање људу је оболило, а немају никакве мјере које су биле код нас. Онда се наравно стабилизирало стање и тај однос према болесним- истиче Јахић.

Жао му је што су људи који су оболили били стигматизирани те га је то нагнало да током свог боравка у изолацији преиспита однос према неким људима. Увријежено је и мишљење да послије коронавируса ништа више неће бити исто.

-Имам довољно година да нисам идеалиста у тој мјери да нас ово може промијенити, да нас ово стање, ова пандемија може промијенити на начин да ми постанемо бољи људи, да ми постанемо свјеснији људи, да видимо да материјална добит није толико доминантна, да морамо да промијенимо однос према нашем окружењу, према нашој планети, да морамо да промијенимо и требамо да промијенимо однос према виталним стварима које чине живот, једно од тога је здравље- каже Јахић.

-На ову неку моју личну причу гледам с врло позитивне стране. Наиме, пуно је људи се нашло ту да ми пружи подршку, да ми пружи помоћ, ако гледам на оне људе који су били у болници и они ван болнице. У болници су биле, прије свега, колеге из моје болнице, рекао сам било их је осам, без чије помоћи би ми било значајно теже- наводи Јахић.

Најважнија је, каже, подршка породице, пријатеља, али и колега из БиХ, региона и готово цијелог свијета. Уз све проблеме и конфузију коју прати вирус корона, доктор Јахић сматра да су здравствени радници освјетлали образ своје професије. У болнице, подсјећа он, долазе болесни људи. Они који имају инфаркт, каже, неће ићи код адвоката, јавит ће се у болницу.

-Ово је стање као што у рату највише страдају ратници тако приликом оваквих врста криза, пандемија, највише се на удару здравствени радници. И доктори и медицинске сестре, али и немедицинско особље које се налази у болницама- закључује др Јахић, који је из борбе са COVID-19 изашао психички, морално и здравствено јачи у намјери да настави спашавати људске животе како је то беспоштедно чинио током своје докторске каријере.