Прекомјеран увоз готово свих пољопривредних култура главни је разлог што домаћи фармери нису у могућности да продају оно што су тешком муком произвели, па на депонијама завршавају огромне количине ових производа, прије свега поврћа.

На то упозоравају домаћи фармери, који наглашавају да им никада није било теже и да се не зна ко је у горој позицији воћари, повртари или произвођачи меса.

Подаци СТК показују да је за пет мјесеци ове године у БиХ увезено меса и других клаоничних производа у вриједности 110,8 милиона, док је извезено тек 4,9 милиона КМ. У истом периоду увезли смо поврћа вриједности 49,8 милиона, а извезли 11,2 милиона КМ. За пет мјесеци у БиХ је увезено воћа у вриједности 89,6 милиона, док је извезено 38,7 милиона КМ.

Повртарима у РС од прошле године остало је око 5.000 тона кромпира који нису успјели да продају, а који полако завршава на депонијама.

Како каже предсједник Удружења повртара РС, Бране Мастало, прољетос је бачено и доста салате, лука, а касније и краставаца, јер је понуда била већа од потражње. Зато ће повртари од ресорног министарства тражити да подстицај за ове културе у 2021, умјесто пет, буде 15 фенинга по килограму.

– Лане смо засијали 30 одсто више него годину прије, како бисмо у епидемији обезбиједили више хране. Међутим, због смањене потрошње доста нисмо продали, а оно што јесмо често смо давали у бесцијење. Пословали смо негативно и остали дужни апотекарима за репроматеријал или банкама. Зато смо ове године засијали 20 одсто мање поврћа, па сад имамо и мању понуду и више цијене – објашњава Мастало за Српскаинфо.

Кад је ријеч о кромпиру који људи нису успјели да продају, Мастало наводи примјер произвођача из РС који је до сада продао само пет тона, а остало му је још 500 тона, док је килограм продавао по 15 фенинга.

-  Он је лане у кромпир уложио 100.000 КМ, а није добио ништа. Проблем је што нашим тржиштем царује храна из увоза, док наша завршава на депонијама. Зато тражимо увођење сезонских прелевмана, у периоду кад наших производа има на тржишту, што је дозвољено свим међународним трговинским споразумима – наглашава Мастало.

Увоз је највећа бољка и домаћим произвођачима меса, који упозоравају да без заштитних мјера неће моћи још дуго да опстану. Они траже да се на увоз рашлађеног меса уведе царина од 10 одсто, плус прелевмани од 1,5 КМ по килограму свињског и 2,5 КМ по килограму говеђег меса.

У Савезу удружења пољопривредних произвођача РС наглашавају да су, због прекомјерног увоза, у проблему сви пољопривредници.

– Најугроженији сектори су производња меса, воћарство, повртарство. Нажалост, никако не можемо да прогурамо мјере заштите домаће производње и то се из године у годину одражава на то да пољопривредници трпе све веће губитке. Ту су и ниске откупне цијене пољопривредних производа које су, опет, највише узроковане прекомјерним увозом – каже за Српскаинфо предсједник овог савеза Стојан Маринковић.

Према његовим ријечима, рјешење проблема је једноставно, а то је увођење заштитних мјера на увоз хране коју ми производимо.

– Кад је ријеч о републичком нивоу, треба побољшати агротехничке услове производње. Без тога и ограничења увоза ми не можемо да будемо конкурентни. Јер, колико год подстицајних мјера да имамо, то је краткорочно, с обзиром на то да РС није толико богата, да може из мјесеца у мјесец да надомијешта штету увоза. Ипак, Савјет министара БиХ никако да донесе одлуку о заштити домаће производње, иако би се на тај начин у заједничку касу слило и до 100 милиона КМ на годишњем нивоу, само по основу увоза меса – истиче Маринковић, који наглашава да домаћи фармери нису одустали од протеста, којима ће покушати да надлежне на нивоу БиХ натјерају да обрате пажњу на њихову муку.

У Министарству пољопривреде РС подсјећају да су лане издвојили ванредних пет милиона КМ за интервентни откуп тржишних вишкова поврћа, те јунади и свиња. То је, уз остале подстицајне мјере, допринијело доброј пољопривредној сезони, упркос пандемији.

– Повртари, али и остали пољопривредници, морају имати реалне планове производње, али и продаје у једној години. Морају узети у обзир и конкуренцију, могућност појаве тржишних вишкова, поремећаја на тржишту, ситуацију са увозом пољопривредних производа. Наравно, у случајевима када дође до одређених поремећаја на тржисту или неких ванредних околности, ресорно министарство ће реаговати, као што је то чинило и до сада, кроз мјере интервентног откупа или неке друге мјере помоћи – наглашавају у овом министарству за Српскаинфо.

У Савезу удружења пољопривредних произвођача РС наглашавају да имамо фантастичан земљишни потенцијал за производњу, који није искориштен, нити је загађен прекомјерном употребом пестицида и минералних ђубрива.

– Ипак, производимо 30 до 50 одсто хране за властите потребе, а вишак не можемо да пласирамо због увоза. Свјесни смо да увоз мора постојати и да се тако омогућава комплетно снабдијевање тржишта пољопривредних производа. Међутим, то не може да иде на штету домаћих произвођача. Свугдје у свијету је нормално да произвођачи у својој држави производе и пласирају, а да се недостатак надомјести из увоза. ЕУ управо тако спроводи пољопривредну политику, а земље чланице своје становнике штите кроз додатне мјере подстицаја и регулацију граница – каже Маринковић.

Наглашава да се у БиХ не можемо договорити ни око чега, док о далекосежним посљедицама нико од одговорних не размишља.

– Штете највише сносе примарни пољопривредни произвођачи. Ако се настави овај тренд, трпиће ћелокупно друштво, јер ни храна из увоза неће бити тако јефтина, а неће бити алтернативе набавке из других извора – упозорава Маринковић.