Др Весна Арсић Пејић, специјалиста неурологије Болнице „Србија“, истакла је да, упркос општем увјерењу да је мождани удар болест која погађа старију популацију, око једне трећине можданих удара се јавља код особа млађих од 65 година.

Она је истакла да је мождани удар и узрок број један инвалидитета, те да ће свака четврта особа у току свог живота доживјети мождани удар - нагло настали поремећај узрокован поремећајем мождане циркулације који траје дуже од 60 минута.

- Услијед недостатка хранљивих материја и кисеоника долази до престанка функционисања одређених група можданих ћелија што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење оне одговорне - нагласила је др Арсић Пејић.

Она је појаснила да у зависности од начина настанка, мождани удар може бити исхемијски или хеморагијски. Акутни исхемијски мождани удар (АИМУ) је знатно чешћи и настаје у 75 до 80 одсто случајева. Јавља се као посљедица оклузије крвног суда тромбозом или емболизацијом. Хеморагијски мождани удар се јавља у 20 до 25 одсто случајева, а посљедица је интракранијалног изливања крви. Најчешће настаје као посљедица дуготрајне хипертензије и/или промјена у зиду крвних судова.

- Фактори ризика који могу да доведу до настанка можданог удара се дијеле на оне на које се не може утицати, а то су пол, раса, наслијеђе, старост и на оне на које се може утицати, а то су хипертензија, дијабетес мелитус, пушење, дислипидемије, фибрилација преткомора и други кардиолошки поремећаји, гојазност, физичка неактивност, употреба алкохола, употреба оралних контрацептива - истакла је др Арсић Пејић.

Према њеним ријечима, мождани удар настаје због недовољног дотока крви у нервно ткиво које је осјетљиво на исхемију. Узроци исхемијског можданог удара су тромбоза или емболија артеријског крвног суда и карактерише га нагли почетак и брзи развој неуролошких симптома. Симптоматологија зависи од тога који крвни суд је зачепљен, односно у ком региону мозга настаје инфаркт.

- Најчешћи симптоми који се често могу предвидјети од околине су слабост моторних функција или трњење једне половине лица или тијела, изненадна појава вртоглавице са немогућношћу ходања и стајања која је праћена нагоном на повраћање и повраћањем, а погоршава се промјеном положаја главе или тијела или физичким напором - наводи др Арсић Пејић. 

Додаје да су симптоми и нагло настале главобоље, које могу бити праћене појавом слабости појединих дијелова тијела, измјеном стања свијести, отежано изговарање појединих ријечи са немогућношћу говора или неразумјевањем туђег говора и поремећајима вида као што су појава дуплих слика, потпуни или делимицни губитак вида на једном или оба ока, сужење видног поља.

Хеморагијски мождани удар се манифестује истим симптомима и знацима као и АИМУ, при чему симптоми код хеморагијског можданог удара већ на почетку достижу свој максимум. Стање свијести је често поремећено, могу се јавити и епилептички напади, а болесници често имају јаку главобољу, фотофобију, бол у врату, мучнину и повраћање.

Сви болесници са АИМУ захтијевају ургентно дијагностицко испитивање и лијечење у јединицама за мождани удар. Примјена тромболитичке терапије унутар четири до пет сати или механицка тромбектомија се препоручује код АИМУ уколико су испуњени одговарајући критеријуми и нема контраиндикација.

Код свих осталих пацијената са АИМУ се примјењује антиагрегациона, антиедематозна и вазоактивна терапија уз друге мјере секундарне превенције можданог удара и регулисање фактора ризика. Велики знацај има и физикална терапија ради смањивања степена инвалидности.

- Мождани удар се може спријечити ако редовно контролишете притисак, дијабетес, хиперлипидемију. Важно је да се бавите физичком активношћу,да се здраво храните, одржавате оптималну тјелесну тежину, престанете пушити И претјератно конзумирати алкохол. Препознајте знакове који претходе можданом удару И  јавите се на вријеме свом љекару - закључује др Арсић Пејић.

Свјетски дан борбе против можданог удара, 29.октобар, има за циљ да подигне свијест о превенцији можданог удара, његовом лијечењу и подршци пацијентима који су га имали.