Проф. др Дражан Ерић, специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије, запослен је у Катару, гдје је дио тима највеће приватне клинике „Ал Емади“ у Дохи и, заједно с њима, ниже успјехе.

Један од најбољих младих пластичних хирурга у фочанској болници правио је праве подвиге изводећи и најкомпликованије хируршке захвате попут реплантација дијела шаке, прста, реконструкције тешких повреда.

За његове идеје, визију и напредак, не само у медицини, него и у другим областима живота Фоча, Република Српска и Босна и Херцеговина су постале претјесне. Прије више од четири године прихватио је понуду која се не одбија, а након шест мјесеци придружили су му се супруга и дјеца.

- Као једини представник Босне и Херцеговине 2017. године сам учествовао на конгресу пластичне, естетске и реконструктивне хирургије, који се сваке двије године организује у једној од арапских земаља. Те године одржавао се у главном граду Бахреина Манамију. Конгрес је окупио велики број пластичних и естетских хирурга, трајао је пет дана, то је за мене било једно ново искуство, да сазнам како људи у арапском свијету раде естетску и пластичну хирургију. Моје излагање је било планирано за претпосљедњи дан, говорио сам о реконструктивној микрохирургији, јер сам се у том моменту тиме највише и бавио. Приказао сам своје радове и искуство и то је њима било фасцинантно, јер овдје јако мали број установа ради такве реконструктивне хируршке интервенције. Како су они били изненађени мојим радом, зачуђени, тако сам и ја био изненађен што се код њих нису радиле реплантације прстију, дијелова шаке или шаке. По завршетку презентације, дословно сви из сале су имали потребу да ме поздраве лично, упитају понешто и већ тада сам добио двије пословне понуде, од којих сам на крају прихватио ову из Катара и нисам се покајао – рекао је Ерић за портал „brckodanas.com“.

Фото: brckodanas.com

Одговарајући на питање овог портала, Ерић је рекао да може да упореди јавно и приватно здравство, али и здравство у БиХ и Катару.

- У Катару приватно здравство добро функционише, јер људи имају приватно здравствено осигурање, које плаћа фирма. То је законска обавеза, да сваки запослени радник, и који није Катаранин, мора да има приватно здравствено осигурање. Код нас, мислим на БиХ, људи тешко пристају на промјене. Ја имам пријатеља у Штутгарту који тамо има приватну онколошку установу, а поријеклом је из Тузле. Већ имамо доста примјера јавно – приватног партнерства и у БиХ. Ускоро се у БиХ отвара једна велика приватна болница, на неколико спратова, са неколико операционих сала, више стотина кревета. Звали су ме за неке консултације и причали смо о много тога и између осталог, кажу ми да годишње у Босни и Херцеговини, кроз приватни здравствени систем, прође око 40 милиона марака. Значи, народ већ увелико плаћа приватно лијечење. Такође, на Илиџи се ускоро отвара приватна болница. Тако да, вјерујте ми, сигурно да је приватно здравство један од циљева у Босни и Херцеговини. Али, и овдје, у Катару, ако неку интервенцију не покрива приватно здравствено осигурање, а пацијент не може сам да је плати, неће ни бити пружена у приватној болници, него се чека на ред у главној, јавној, установи – рекао је он.

Како је истакао, у Републици Српској и Босни и Херцеговини се више бавио реконструктивном хирургијом, хирургијом шаке, реконструктивном микрохирургијом, траумом и повредама.

- Естетску хирургију сам радио, али не тако често, није било много пацијената. Као ни постбаријатријску хирургију (*баријатрија – хирургија која здравствено рјешава проблем гојазности, прим. аут.). Све се обрнуло када сам овдје дошао, овдје има врло мало реконструктивне хирургије, углавном се све своди на естетску хирургију. Катар има велики проблем гојазности, у врху су у свијету по гојазности. Саудијска Арабија, Катар, Кувајт, они су увијек у топ 10 по гојазности. А зашто? Како је почела индустријализација Катара, кад су пронашли гас и нафту, пошто нису имали материјална средства и машине којима би црпили нафту, нити технолошке процесе за гас, они су довели двије најзначајније фирме из Америке које се баве тим пословима. Они су дошли, са њима су дошли и радници из Америке, а за њима и њихови ресторани брзе хране. Катарани су се прије бавили бисерима, ронили су, и тај посао је био физички захтјеван и сви су били мршави. Али, како је кренула индустријализација и они постали богати, престали су да раде, физички, сада имају дадиље, кућне помоћнице, возаче, не баве се никаквом физичком активношћу, а највише се хране по тим ресторанима у којима се припрема високо-калорична храна. Осим тога, овдје је пустињска клима, ријетко се излази вани, осим до тржног центра, не може се шетати од јула до октобра, и тако су постали гојазни. Када сам дошао овдје, изненадио сам се, јер у БиХ нико није тада радио баријатријску хирургију. И ја највише таквих операција радим, и то сам усавршио - појаснио је Ерић.

Према његовим ријечим, такве операције полако почињу да се раде и у БиХ, додајући да је недавно у Бијељини урађена операција одстрањивања 75% желуца.

Фото: brckodanas.com

- БиХ има проблем јер нема пластичних хирурга који имају то искуство, такви пацијенти нису једноставни, ни операција ни постоперативни период, тако да ме колеге често зову, питају за савјет. Осим тога, радим и естетску хирургију, не само за Катарне и Катаранке, него и људе из Енглеске, Јужне Америке, Јужноафричке Републике, Филипина, Индије, па сам усавршио и естетску хирургију. Ове захвате плаћају пацијенти, нису покривени осигурањем, скупљи су пет до седам пута него код нас, али људи их плаћају. Баријатријска хирургија већ се ради и у Београду, почиње у Бијељини, такође у Тузли, тако да долази и у БиХ – рекао је Ерић за „brckodanas.com“.

С обзиром на то да је Катар традиционална муслиманска земља, Ерић истиче да није имао никаквих проблема када је требало да оперишете припаднице женског пола.

- Већина пацијенткиња прво тражи женског хирурга, када виде да за ову област немамо, онда пристају да их оперишем, али имају специфичне процедуре које пратимо и нисам имао проблема никада. Преглед је специфичан, и увијек је присутна сестра, а када дођемо у операциону салу онда је сво остало особље и анестезиолог женско. О томе се стварно води рачуна, али и ја сам се брзо прилагодио томе. Наше одјељење припада општој хирургији. Са мном је овдје још један колега из Босне. Било нас је троје у почетку, онда је двоје колега, који су из Марока, дало отказ и остало је упражњено мјесто. Ја сам довео свог колегу из Тузле. Он је пластични хирург, доцент, и сад смо нас двојица заједно. Он је хтио да дође, питао ме и успјели смо да то ријешимо и дошао је 2019. године, тако да је пластична хирургија овдје босанска – рекао је Ерић.

Ерић  је подсјетио да се у медицини већ одавно користи робот Да Винчи којим се раде интервенције у урологији, те да се у словеначком граду Словењ Градец, све операције тог типа раде роботском хирургијом.

Фото: brckodanas.com

- Овдје такође постоји робот у главној државној установи и раде све интервенције роботском хирургијом. Али, опет роботом управља човјек који сједи изван операционе сале, путем команди, као џојстик. Моје мишљење је да су битнији начин и брзина размишљања, јер ако се деси неки проблем у току интервенције, човјек ће врло брзо да реагује. То су милисекунде када некада треба брзо да донесете одлуку. Никада вјештачка интелигенција неће да достигне такав развој људског мозга. Али, ипак не треба бјежати од технологије, има бенефита од тога. Људи праве разне апликације, посљедње тог типа о чему сам читао је о педијатријској неурологији, на примјер снимите своје дијете, пошаљете видео кроз апликацију, али те податке опет прегледају људи који се баве развојним поремећајима и врло брзо може да се детектује ако постоји неки проблем. Мислим да је најважније шта ми можемо да искористимо од вјештачке интелигенције, а то је да сведе људску грешку на минимум и мислим да ће моћи. Технологија је јако напредовала и нешто што се примјењивало у хирургији прије 10 година, данас се не користи, сасвим су промјењени постулати и принципи хирургије и не треба бјежати од нових технологија – додаје Ерић.

У разговору за портал „brckodanas.com“ Ерић је рекао да је Катару прије 10-15 година направљена Фондација Катара (Qatar Foundation), која је финансијски обезбиједила изградњу инфраструктуре за универзитете из Америке, Канаде, Европе и Аустралије.

- Они имају своја два универзитета, Катарски универтитет и Универзитет Хамад Бин Калифа, али су довели и најпрестижније свјетске универзитете из Вашингтона, Чикага, Велике Британије, које су они исфинансирали да отворе своје испоставе овдје. Студенти из цијелога свијета долазе да студирају овдје, не само Катарани, и они добијају диплому тог универзитета као да су студирали у његовом сједишту. Заиста много воде рачуна о образовању. Овдје се сматра да колико имате процентуално високообразованих људи, толико се унапређује и мијења култура, начин живота, све области. Чак и ако након средње школе оду на студије у Енглеску или Америку, Катарани се враћају овдје и добијају посао, укључују их у фирме – навео је Ерић.

Он је младима поручио да спознају своје афинитете, шта је то што воле и са чим ће лако касније да нађу посао, те да се томе посвете.

Фото: brckodanas.com

- Са медицином ћете увијек наћи посао. Такође, важно је имати ауторитет. Мој ауторитет је био мој ментор, ја сам га гледао као другог оца. Трудио сам се да научим све од њега, оно што ми је говорио, ја сам то упијао, слушао, и вјерујте ми то се све послије исплатило. Жао ми је што смо провели само седам – осам година заједно, волио бих да сам могао више да будем са њим, али нажалост нисам. Ако је он могао да постигне све што је постигао, па трудио сам се и ја да постигнем. Сад се све пореметило, уопште нема ауторитета као што су били прије, а и вјероватно се намећу други ауторитети. И наравно, ту постоји и проблем политике – рекао је он.

Ерић додаје да су Абу Даби и Катар међу насигурнијима на свијету, те да се закони поштују.

-  Додуше, нема ни пуно демократије, емир Катара је суверен, али ако он обезбиједи свом становништву да они живе квалитетно, да имају добре плате, ако не морају да се сикирају да ли дјецу смију послати негдје јер знају да неће наићи неки разбојник, онда свака част, он је обезбиједио својим грађанима сигурност, лагодан живот. Ми пуно радимо, али и зарађујемо. И ја то поштујем. Ми знамо ко је Емир, ко је предсједник Владе и ја знам ко је министар здравља, међутим остале не знам, јер ме у суштини и не интересује – истиче Ерић.

Према његовим ријечима, од укупне популације, Катарана је негдје до 18%, а све функционише на принципу конкурса.

- Распишу јавни конкурс и може се пријавити ко год сматра да испуњава услове. Највише траже средње медицинско особље. Отворило се доста приватних здравствених институција, а наше медицинске сестре и љекари су се показали као добри. Потребно је знати енглески језик и проћи један тест верификације дипломе, али ни то није велики проблем, посебно за средњи кадар. Овдје има такође доста стјуардеса, има и неколико пилота из Босне и Херцеговине, доста наших људи раде као тренери у рукометним или фудбалским клубовима, односно у спорту – објашњава Ерић за “brckodanas.com“.

Фото: brckodanas.com

- Прије 10-15 година емир је дао земљу, која је врло близу нашег стана, и ту су направљени вјерски објекти, има их више. Ја одем петком, јер је петком нерадни дан овдје, или суботом и буде заиста пуно људи и јако лијепо. Емир је дао земљу, а конфесије су обезбједиле новац да се изграде вјерски објекти и када је ријеч о вјерским слободама, то се заиста поштује и имамо сва права – додаје Ерић.

Ерић истиче да би волио пренијети знање својим колегама, посебно онима који тек почињу, али да то може преко конгреса, симпозијума, или када дођем као гост.

- Прошле године док сам био на одмору и урадио сам и неколико операција, у Сарајеву, Црној Гори. Пријатељи ме замоле и не могу да одбијем кад сам ту. Ништа се нисам одморио, али нема везе. Ишао сам и у Загреб код професора Приморца у Болницу „Света Катарина“. Па сам био на коференцији на коју су нам долазили професори из Њујорка, Питсбурга, Минхена, Норвешке. Недавно сам имао и позив из Бањалуке, такође се и тамо отвара приватна здравствена установа, па су ме звали за неке консултације. Стално имам пацијената из Босне, па и из Србије, који се интересују за операције, међутим ја нисам у могућности да дођем, немам времена, а њима је јако скупо да дођу овдје. Видјећемо када дођем ове године на одмор шта можемо да урадимо – закључио је Ерић је „brckodanas.com“.

Фото: brckodanas.com

Проф. др Дражан Ерић рођен је 1978. године у Сарајеву. У основној и средњој школи био је ђак генерације, а Медицински факултет у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, опет као студент генерације, завршио је 2003. године, са просјеком оцјена 9,59.

Био је оснивач и први предсједник Савеза студената Медицинског факултета у Фочи, као и студент проректор Универзитета у Источном Сарајеву од 2000 до 2003. године. Те 2003. године изабран је и за асистента на предмету „Анатомија човјека“. Магистарску тезу под називом “Анатомске карактеристике артеријске васкуларизације длана” одбранио је 2008, а наредне 2009. године, завршио је и специјализацију из пластичне и реконструктивне хирургије.

Докторску дисертацију “Важност познавања микроанатомије неурофасциокутаних режњева у функционалној реконструкцији мекоткивних дефеката поткољенице” одбранио је 2013. године на матичном факултету. За доцента на Катедри хирургије изабран је 2014. године.

Добитник је бројних награда, признања и повеља, те члан више струковних удружења и асоцијација.

Његова два најзначајнија ментора у досадашњој љекарској каријери, које врло често помиње, су академик проф. др Бориша Старовић, који га је већ на другој години студија изабрао за асистента у операционој сали при извођењу операција из области пластичне, реконструктивне и хирургије шаке.

Код проф. др Миломира Нинковића завршио је специјализацију одличним успјехом.