Ја сам све који су рођени од Вардара па до Триглава сматрао браћом. Тако сам васпитан и данас мислим да је то исправно. Каква сам ја будала! Јер, нико од њих мене није сматрао братом. Ја сам им био само привремени брат, брат на одређено вријеме.

Када је то вријеме истекло, престао сам да будем брат и постао агресор. Гле чуда! Агресор на своју рођену земљу! Агресор на град у којем сам се родио. То значи да сам агресор постао својим рођењем. А, да ли су и осталих сто педесет хиљада Срба, који су, попут мене, напустили свој родни град, исто били агресори? Ако је то тачно, у том случају број агресора прелази једну трећину становника Сарајева!

Мало велики број за агресора. Како може једна трећина рођених Сарајлија да буду агресори на свој град? Нешто није у реду... не уклапа се. Можда нису агресори? Другим ријечима, морамо да се запитамо ко је ту агресор. Да нису онда агресори друге двије трећине? Човјек може да оде из свог града, па да се у њега врати као непријатељ, али не може да се врати као агресор, нарочито ако ту исту почаст дијели са још сто педесет хиљада људи исте нације.

Како се називају људи који су насилно истјерани из својих домова и сада живе на другим локацијама на планети, далеко од куће у којој су рођени? ИЗБЈЕГЛИЦЕ. Ја живим у Београду, али ја нисам одавле. Ја сам из Сарајева, само што сам отуда отјеран. А, како се зове чин у коме једна група људи отјера другу групу људи из града у којем су живјели заједно? То се зове ЧИШЋЕЊЕ! А, ако, којим случајем, ова прва група људи припада једној, а друга другој нацији, религији или етничкој групи, како се то зове? То се зове ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ! А, ако је та акција коју називамо етничко чишћење, обухватила најмање сто педесет хиљада људи, како се то зове? То се зове ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ВЕЛИКИХ РАЗМЈЕРА! Е, сада схватам што ме зову агресором. Да ме не зову тако, морали би ме звати онако како ја зовем себе. ЖРТВА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА!

Ето, таква је Босна. Једино мјесто на свијету гдје те је*у па кажу да си силоватељ.

Аутор: Др Неле Карајлић