Скоро 80% становника БиХ користи барем једну друштвену мрежу, а на њима дневно проведу око сат и по времена, подаци су Истраживања о медијским навикама одраслих Савјета Европе и Регулаторне агенције за комуникације БиХ.
Најзаступљенија друштвена мрежа међу бх. грађанима је Фејсбук и на тој платформи активан профил има око 73% становника, док је други у низу према броју корисника Инстаграм. На трећем мјесту се налази Јутјуб са једним процентом мање, односно ту мрежу користи 38% становника. Истраживање је показало да, за разлику од осталих старосних категорија, младима Фејсбук није главна друштвена мрежа, него Инстаграм.
Драгана Трнинић, професорица на предмету Медијска писменост на Факултету политичких наука у Бањалуци, наводи да резултати истраживања не чуде.
- Када је ријеч о Инстаграму, млади га користе због природе те друштвене мреже. Тинејџери и адолесценти су визуелна бића и називамо их дигитални урођеници или интернет генерација, и навикли су да доминантно комуницирају путем слика и кратких видео-садржаја, а то им управо та мрежа нуди. С друге стране, Фејсбук је више резервисан за мало старије који ће ипак нешто више подијелити, прочитати, објавити, гдје се може пронаћи и више текстова с опширнијим садржајем и слично - објашњава Трнинићева.
Психолог Саша Рисојевић истиче да је велики број корисника на друштвеним мрежама зато што су оне постале један од начина комуникације с другим људима, као и информисања.
- С друге стране, кад је ријеч о бијегу од стварности, друштвене мреже могу помоћи да ми креирамо профиле и изглед себе у складу са тим како ми замишљамо да би наш идеалан живот требало да изгледа. Међутим, мислим да све више људи схвата да то није нешто што је одрживо и што може да функционише на дуже стазе - каже он.
Када је ријеч о просјечном дневном времену које становници БиХ проведу на мрежама, оно износи сат и по. Истраживање показује да ученици и студенти на седмичном нивоу на интернету проводе око 30 сати, а пензионери 10.
Трнинићева каже да велики број сати младих на интернету не би био проблематичан да је то боље искориштено, те истиче да многи не размишљају о свјесности медија када проводе вријеме на њима.
- То не би било толико превише да они имају садржај у школи који подразумијева употребу дигиталних технологија. То је популација која највише користи интернет и не би било страшно да се већи дио тог времена искористи на паметан начин, за едукацију или помоћ при учењу, али истраживања су показала да они то вријеме најчешће користе за забаву, играње игрица, размјену фотографија, прегледавање садржаја на друштвеним мрежама, значи да то вријеме користе на неквалитетан начин - каже Трнинићева.
Сања Драгић, студент Факултета политичких наука у Бањалуци, истиче да свакодневно на друштвеним мрежама проводи око четири сата, а да је та бројка током викенда и већа.
- Највише користим Инстаграм и Твитер, првенствено због забаве, али и због информисања и едукације - каже она.
"Идеални Инстаграм животи" лоше утичу на младе"Млади посматрају ту савршену слику - како се други представљају на друштвеним мрежама, што може на неки начин да допринесе томе да себе доживљавају као мање компетентне, способне и вриједне, што нарушава њихово стање", каже Рисојевић.
