Иако су друштвене мреже првобитно обећавале повезаност и социјалну интеракцију, све више младих се суочава са дубоком усамљеношћу и депресијом док скролују кроз своје "фидове".

Умјесто да осјећају радост или саосјећање према срећи других, често се суочавају са осјећајем зависти, љубоморе и чак осуде. Ово није само посљедица конзумирања савршених слика и живота других које су често нереалне, већ и недостатка стварне интеракције и дубљих међуљудских односа.

Студије су показале алармантне трендове – нивои анксиозности, депресије и неповјерења међу младима су у порасту. Вријеме проведено пред екраном, нарочито на друштвеним мрежама, све више замјењује активности на отвореном и праве социјалне интеракције. Ова изолација доводи до осјећаја искључености и недостатка припадности, што додатно погоршава ментално благостање младих.

Један од кључних проблема је недостатак емпатије који се јавља код младих који су често склони саосјећању са другима у стварном животу, али мање у виртуелном свијету. Ово даље подрива разумијевање и поштовање других, што може довести до неповјерења и изолације.

Осим тога, истраживања су показала да коришћење друштвених медија може изазвати пад самопоуздања код младих, јер су константно изложени савршеним сликама и животима других, чиме се ствара осјећај недостатка и неуспјеха.

Због свега овога, потребно је предузети систематске кораке како би се ријешили негативни утицаји друштвених медија на ментално здравље младих. То укључује правилно образовање о здравој употреби друштвених мрежа, подршку породица и школа, као и ангажовање регулаторних тијела и платформи друштвених медија како би се заштитило ментално благостање младих и промовисала позитивна и одговорна употреба технологије.