Према подацима дјечијег омбудсмана, око 80 дјеце годишње у Републици Српској жртве су сексуалног насиља, а у превенцији овог вида насиља све већу улогу имају школе у којима се спроводе посебни програми који ђаке, али и просвјетаре уче како да препознају и коме да пријаве сексуално злостављање дјеце.
Дјечији омбудсман Републике Српске Драгица Радовић наводи да још није објављен извјештај Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске о свим облицима насиља над дјецом за прошлу годину, а да је у 2018. укупно 778 дјеце било жртва неког вида насиља или занемаривања.

Десет одсто од тог броја било је сексуално злостављано у шта се убраја полно узнемиравање, силовање, обљуба, злоупотреба фотографија у порнографске садржаје, с тим да су дјевојчице чешће жртве обљубе или полне радње, а дјечаци искоришћавања фотографија.

- Задњих година, према нашим сазнањима, годишње око 80 дјеце буду жртве секусалног искоришћавања и злостављања. Посебно забрињава што је у порасту број злостављане дјеце узраста мањег од четири године - упозорава Радовићева.

Она наводи да је сексуално насиље најтежи облик насиља над дјецом, јер оставља далекосежне трауме, као и због самог положаја дјетета према починиоцу, који користи осјећај моћи, повјерења, страха, пријетње.

- Нажалост, често су то особе блиске дјеци - очеви, мајке, блиски сродници, комшије, познаници, којима дијете вјерује и због тога је тај однос додатно тежи. Дјеца се боје да пријављују овакве случајеве, а често их и не препознају, јер мисле ако се дешава у кругу породице да то сва дјеца трпе и да је то нормално - прича Радовићева.

Дјечији омбудсман наглашава да је веома корисно што је у образовном програму посљедњих неколико година заживјела превенција заштите од насиља, чиме се дјеца едукују да препознају опасност И да знају коме се могу обратити за помоћ.

- Тако да све школе спроводе едукативне радионице, а и омбудсман за дјецу организује такве радионице. То је важно јер се и запослени у субјектима заштите уче како да препознају дијете које има проблем, јер оно шаље сигнале које је лако препознати ако се обрати пажња - каже Радовићева.

Према њеним ријечима, програми превенције дали су резултате, а све важнију улогу у томе имају школе, што се најбоље види у чињеници да су случајеве сексуалног злостављања дјеце раније углавном пријављивале здравствене установе, када би љекари при редовним прегледима уочили промјене, а посљедње двије године све чешће школе пријављују такве видове насиља.

Као резултат превентивних активности, дјеца су охрабрена, па у задње вријеме пријављују школи и случајева сексуалног злостављања од стране чланова своје породице.

- Управо и имамо већи број пријава зато што се о овом облику насиља разговара, зато што се препознаје и што је друштвена заједница осјетљивија за овај проблем, наравно, и уз помоћ медија. Стиче се утисак да се повећава број ових дјела, али мислим да је у питању реализација превентивних програма, да смо се сви оснажили, па и дјеца, да о овоме говоре - појашњава Радовићева.

За разлику од физичког насиља, сексуално искоришћавање и психичко насиље није тако лако препознати, али дијете шаље сигнале промјеном понашања, до јуче весела дјеца затварају се у себе, постају плашљива и стидљива, а поготово ако се насиље дешава у кругу породице онда дијете не зна коме да се обрати.

- Ту је школа изузетно важна, као и психолози, тако да Удружење психолога кроз разне механизме подршке дјеци настоји да уочи те проблеме и препозна такве ситуације у својим срединама. Након претрпљеног насиља, дијете је изгубљено, посебно ако породица није јака, трауме остају за читав живот и управо психолошка подршка ту је изузетно битна да се дијете оснажи и да се колико-толико врати у нормалне животне токове - поручила је дјечији омбудсман.

Радовићева је указала на примјер добре праксе из Фоче, гдје је при Универзитетској болници, на Педијатријском одјељењу, прије неколико година заживио Центар за пружање подршке дјеци жртвама насиља, којем би, како је истакла, надлежни ресори требало да пруже подршку да се додатно оснажи.

Она је истакла да је посебно значајна улога медија, који би морали да извјештавају без сензационализма, да пишу о оваквим појавама и слабостима система, да указују на проблем, без објављивања личних података и детаља чина насиља, поштујући приватност и достојанство дјетета.

- Упућујемо препоруке медијима да воде посебну пажњу. Ако се и не објави идентитет жртве, често се објави фотографија школе коју дијете похађа или њен назив. Ово су мале средине, и када се објави град гдје се случај десио, нажалост, обично се идентификује дијете - упозорила је Радовићева на негативне посљедице медијског извјештавања.

Она је поручила да је неопходна константна и стварна сарадња субјеката заштите дјеце - школа, здравствених установа, центара за социјални рад, полицијских управа, судова, тужилаштава, министарства породице, дјечијег омбудсмана у размјени података и њихово заједничко и брзо дјеловање, како превентивно, тако и у откривању и кажњавању починилаца, као и у пружању подршке дјетету које је претрпјело насиље.