Према посљедњим подацима, укупан дуг за ПДВ у Босни и Херцеговини премашио је 430 милиона КМ.
Ово су за "Независне новине" потврдили из Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) рекавши да за ПДВ тренутно укупно дугује 12.098 обвезника.
- Дуг по основу ПДВ пријаве (главни дуг) износи 346.261.923 КМ, док је по аутоматском разрезу (системски утврђени ПДВ усљед неподношења ПДВ пријава) 85.391.822 КМ. Дуг по основу акцизе закључно са крајем фебруара ове године укупно износи 15.366.616 КМ и то за 47 дужника - навели су из УИО БиХ.
Према њиховим ријечима, након што је 1. јануара 2014. године ступио на снагу Закон о измјенама и допунама Закона о поступку индиректног опорезивања, први пут од успоставе Управе за индиректно опорезивање БиХ, стекли су се законски услови за јавно објављивање имена дужника, који имају неизмирене обавезе по основу ПДВ-а, акцизе и царине.
- Поред јавне објаве дужника, у Закону о измјенама и допунама Закона о поступку индиректног опорезивања, који је на приједлог УИО и УО УИО усвојила Парламентарна скупштина БиХ, накнадни терет принуде је смањен са 10 на пет одсто, а затезна камата са 0,06 на 0,04 одсто сваког дана закашњења. Сви обвезници који не желе да се нађу на јавно објављеној листи дужника и тиме угрозе своју пословну репутацију, треба да изврше уплату дуговања по основу индиректних пореза - истакли су из Управе за индиректно опорезивање БиХ.
На сајту УИО БиХ могу се наћи сви дужници чији је дуг већи од 25.000 КМ.
Тако је највећи дужник за порез на додатну вриједност сарајевски КЈКП ГРАС, који је, према посљедњим подацима, дужан 26.109.090 КМ.
Слиједи "Сарајевска пивара" са дугом од 21.597.615 КМ, па "Босмал", који је такође из Сарајева и који је дужан 12.966.727 КМ.
Четврта и пета фирма по дугу за ПДВ су из Брчког, и то "Monter & Co", који је дужан 7.651.810 КМ, те "Hisar Trade" са дугом од 7.058.400 КМ.
Јавни сервис Радио-телевизија Босне и Херцеговине је за ПДВ дужан 6.528.365 КМ, "Extrablatt" из Градачца 5.644.498 КМ, а "ProCar" из Котор Вароша 4.822.797 КМ.
Рудник мрког угља Ђурђевик за ПДВ је дужан држави 3.834.111 КМ, а круг 10 највећих дужника затвара "Fly Bosnia", компанија која је требало да буде званични авио-превозник БиХ, а која је дужна 3.019.546 КМ.
Из УИО БиХ раније су рекли да поступак принудне наплате почиње када се дужнику уручи налог за принудну наплату, сходно важећим законским прописима.
- Након покретања поступка принудне наплате и неизмиривања дуга у добровољном периоду (10 дана од дана пријема налога за принудну наплату), Група за принудну наплату као организациона јединица која је надлежна да проводи поступак, врши пљенидбе сходно Закону о поступку принудне наплате према сљедећем редослиједу: пљенидба готовине или средстава код банака или др. финансијских институција те блокада жиро рачуна дужника, пљенидба дужникових ненаплаћених потраживања, пљенидба плата, накнада, надница и пензије и то 20% од нето износа, а изузетно прималац има право да задржи само 250 КМ мјесечно. Ту су и материјална покретна имовина и имовина у живој стоци (покретна имовина - моторна возила, радне машине, намјештај), камате, приходи и закупнине било које врсте, интелектуална и индустријска својина, племенити метали, драго камење, накит, предмети од злата, умјетничке слике и антиквитети, пљенидба некретнина и регистрација законске хипотеке код надлежног суда, те пљенидба вриједносних папира и продаја путем брокерских кућа - објаснили су из УИО БиХ.
Економиста Игор Гавран каже да су ови износи енормни те да је тешко замислити да ови дугови буду враћени у догледној будућности.
- Иако је то неправедно према обвезницима који су своје обавезе редовно измиривали и немају дугова или су их уредно вратили, бојим се да је једино реално размишљати о репрограмирању и евентуално отпису дугова или њиховог дијела, уз могућност конверзије у власничке удјеле када је ријеч и приватним компанијама, односно активнијем управљању и реструктурирању када је ријеч о јавним. Чак и када имовина фирме прелази вриједност дуга па се теоретски може заплијенити у принудној наплати, то би најчешће значило трајно гашење пословања и отпуштања радника, а држава је углавном неефикасна у продаји такве имовине и највјероватније би на крају опет добила мање новца, неко би производњу послије замијенио становима и дугорочна штета привреди и друштву била би већа од овог износа пореског дуга - нагласио је Гавран.
Пише: Немања Вукојевић
