Годинама се сарајевском јавном мнењу перманентно сервирају приче о Србима агресорима и фашистима.
Најврућу и најпапренију причу сервирају поводом дана сјећања, комеморација и обиљежавања значајних датума из ратне историје.
Ово је мој осврт на јавни говор званичника и писање новинара поводом Дана сјећања на све погинуле грађане Сарајева у раздобљу 1992-1995. године.
“На данашњи дан 1994. године мало иза поднева на сарајевску тржницу Маркале с положаја Војске Републике Српске испаљена је минобацачка граната промјера 120 мм која је убила 68, а теже и лакше ранила на десетке особа.
Пети вељаче обиљежава се и као Дан сјећања на све погинуле грађане Сарајева у раздобљу 1992-1995. године, колико је трајала најдужа опсада неког великог града у еуропској повијести. Службено је потврђено како је тијеком рата на подручју главнога града БиХ убијена 14.541 особа, од чега више од 1600 дјеце, док је више од 50 тисућа људи рањено.” (https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/obiljezena-25-godisnjica-stravicnoga-masakra-na-sarajevskoj-trznici-markale-20190205)
“Сенида Каровић, предсједница Уније цивилних жртава рата Кантона Сарајево, нагласила је да је пијаца Маркале симбол сјећања на све убијене и рањене становнике града у времену опсаде од 1992. до 1995. године.
Опсада града Сарајева је најдужа у модерној хисторији, трајала је 1.479 дана. Рањено је преко 50.000 наших суграђана, 11.541 становник је убијен, а од тога 1.601 дијете. Пијаца Маркале је симбол сјећања на све убијене и рањене грађане града Сарајева”, поручила је Каровић.” (http://detektor.ba/markale-simbol-ubijenih-i-ranjenih-gradjana-sarajeva/1)
Анализираћу дијелове текстова који су објављени 5.јануара 2019. године, на порталима који говоре о обиљежавању 5. фебруара – Дана сјећања на све погинуле грађане Сарајева у периоду од 1992-1995. године и 25. годишњице страдања грађана на пијаци Маркале – Сарајево.
Прво, непрецизан је и неадекватан је дио назива манифестације “на све погинуле” , а требало би “на све ратне жртве”. Жртва може бити убијена или нестала (цивили) или погинула (војници). У дијелу јавности понекад се користи стварни број жртва рата број 14.541, извор: (https://www.tportal.hr), или 14.385 жртава рата у Сарајеву од 1992-1995. године (8.940 погинулих војника и 5.445 убијених и несталих цивила), извор: ДАНИ, април/травањ 2008. године (Сарајево 5.4.1992.-14.12.1995.) Да, закључим морају се поменути и сви убијени, (али и сви погинули) као што ови убијени на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. године.
Друго, ово је битно за разумјевање наслова ове моје колумне, морамо добро разумјети структуру убијених војника на територија предратног Града Сарајева, заједнице десет општина, јер је “Од укупно 8.940 војника погинулих током периода опсаде на браниоце Сарајева отпада 6.278. У истом период погинуло је 2.662 војника ЈНА-ВРС који су држали Сарајево под опсадом.”. (ДАНИ, април/травањ 2008. стр.127)
“Од укупног броја 8.940 погинулих војника Бошњаци чине 5.713 или 63,90%, Срби 2.900 или 32,44%, Хрвати 296 или 3,31% и грађани осталих национаности 31 или 0.35%.”.(ДАНИ, април/травањ 2008. стр.127) Потцртавам и наглашавам и молим да ово запамтите добро, у Сарајеву је током рата у Армији БиХ погинуло 338, а у Војсци Републике Српске 2.662 Срба, то је укупно 2.900 Срба који су погинули у Сарајеву у току рата 1992-1995. година.
Треће, ријетко ћете у јавности чути, видјети или прочитати да је „Прије 25 година граната испаљена с положаја Војске Републике Српске (ВРС)” , како је овај ратни догађај данас описао портал detector.ba. (http://detektor.ba/markale-simbol-ubijenih-i-ranjenih-gradjana-sarajeva/)
Већином ћете чути, видјети или прочитати “граната испаљена са агресорских положаја…” или “граната испаљена са четничких положаја…” Ево данас имамо овај примјер “На данашњи дан, прије 25 година, с агресорских положаја који су се налазили на подручју Мрковића, испаљена је минобацачка граната калибра 120 мм …” обавјештава нас портал соурце.ба. (http://source.ba/clanak/BiH/487375/Markale-simbol-sjecanja-na-sve-ubijene-i-ranjene-gradjane-Sarajeva)
И наравно, посљедица преовладајућег наратива је да се војници Републике Српске зову четницима или агресорима, исто тако су именују готово сви припадници српског народа из Босне и Херцеговине, осим оних који су били у Армији БиХ или дио власти на теритријама БиХ које је контролисала Армија БиХ.
Четврто, онај ко прати комеморације, обиљежавање догађаја из рата у Сарајеву, примјетиће да они који говоре на комеморацијама или они који извјештавају говоре или пишу “ 11.541 становник је убијен”.
Није убијено 11.541 становника Сарајева, већ је убијено 5.445 грађана Сарајева, како показују надлежне институције: (Хашки трибунал, Истраживачко документациони центар Сарајево, Wикпедија.)
Број људских жртава у Другом свјетском рату означава број људи који су изгубили животе у најсмтоноснијем ратном сукобу у историји. Сукобљене стране су се окупиле око Сила Осовине и Савезничким силама. Историчари су истражили и посложили број жртава, (колико је он прецизан или није није битно за овај мој текст) и он варира од 62.171.600 до 79.184.700 жртава.
Оно што желим нагласити овом приликом је да никада и никоме није пало напамет да кад говори на комеморацијама, или кад пише или говори о жртвама Другог свјетског рата да изостави погинуле, убијене и нестале држављане Њемачке, Јапана, Италије, Румуније, Мађарске, Бугарске, НДХ, иако су они агресори и фашисти.
Исто тако нико добронамјеран и поштен није се усудио, да кад јавно говори о жртвама Другог свјетског рата на подручју Југославије изостави погинуле, убијене и нестале припаднике домаћих издајника које зовемо квислинзима или колаборационистима или припаднике окупатора, које наравно у јавном мнењу именују као агресоре и фашисте.
Годинама сам се питао зашто на комеморацијама, медијима, јавности када се говори о Сарајеву понавља лажни став који се и данас (5. јануара 2019. године) десетине пута поновио на медијима главног града Сарајева: „11.541 становник је убијен”. Питам се зашто се не користи прецизнији и истинит став “14.385 становника Сарајева су жртве рата”! ДАНИ , април/травањ 2008. стр. 126.)
Већина интелектуалаца, умјетника, новинара, представника невладиног сектора, представници државних, ентитетских, кантоналних и градских институција, сви заједно већ двадесетак година чине насиље над историјом и историјским чињеницама, тако што из податка о 14.385 жртава рата у Сарајеву , злонамјерно и тенденциозно бришу податак о 2.900 погинулих војника Срба у Сарајеву (у Армији БиХ погинуло 338; у Војсци Републике Српске 2.662).
У бошњачком јавном мнењу постоји став да агресори не могу бити жртве, и вјероватно је то разлог и образложење зашто ови горе именовани бришу (2.662) из регистра жртава погинуле Србе и друге војнике Војске Републике Српске! Наравно, да не прихватам ниједан аргумент, разлог јер не постоји оправдан разлог за брисања са списка погинулих српских војника!
Не прихватам и не разумијем зашто су избрисали из списка жртава 333 војника Србина који су погинули у рату као браниоци града, као припадници Армије БиХ. Нису зар и они агресори и фашисти!
Оно што никоме озбиљном и компететном није пало на појединачну памет да из списка жртава Другог свјетског рата, на подручју цијелог свијета или на подручју Југославије, бришу ратне жртве Сила осовине или ратне жртве квинслинга и колаборациониста, урадила је и ради послијератна колективна бошњачка памет, која је из списка ратних жртава Сарајева избрисала погинуле Србе припаднике Армије БиХ и припаднике Војске Републике Српске. Они знају зашто, и у трезору чувају “истину” о томе!
Вријеме је да Бошњаци и њихови истомишљеници из реда других народа, образложе зашто то раде, мислим да немају ваљано образложење. Крајње је вријеме да сви почнемо јавно говорити истину о 14.385 жртава рата у Сарајеву 1992-1995. године!
Доста сте лагали да је у Сарајеву убијено 11.451 грађана, јер би то значило да су у рату убијани само цивили. Истина је да нису све ратне жртве Сарајева убијени цивили, убијено је 5.445 цивила. Рат је, друштвени догађај и у њему, очито је, гину и војници најмање двије стране. Истина је да је погинуло 8.940 војника у Сарајеву!
Молим вас говорите, понављајте ове истине, оне ће можда зауставити рат који се данас води новим средствима, а сигуран сам да ће помоћи успостављању праведног мира!
Аутор: Душан Шеховац