Гледајући јуче, 5. августа 2019. године, на ХРТ1 пренос прославе Дана домовинске захвалности чуо сам много информација:
Хрватска данас слави побједу у домовинском рату. Слави слободу која је наступила након четверогодишњег терора зла.
У војно-полицијској акцији Олуја за само неколико дана ослобођена већина окупираних подручја.
Операција Олуја је трајала 84 часа.
Под заповједништвом генерала Готовине агресор је поражен с леђа са Динаре.
Ослобађени су Бенковац, Глина, Петриња.
У величанственој побједи судјеловало је 200.000 бораца, 240 њих је за слободу дало свој живот.
Операција Олуја је врхунац врхунца, јер је донијела ослобађење Републике Хрватске , она је донијела и омогучила мирну реинтеграцију, она је донијела да Хрватска буде слободна и суверена, можда је најважнији догађај у хрватској историји.
Книн најјача утврда окупатора.
У Книну је почела српска агресија на Хрватску и у Книну је и поражена
Книн није прекомјерно гранатиран, како је тврдио Хашки трибунал, јер је хрватска војска прецизно погађала само војне циљеве.
Циљ рата је био да сви Срби живе у једној држави
У Горњем Видушевцу, покрај Глине, предаје се Дведесет први Кордунски Корпус, Војске Српске Крајине.
Бихаћ је био у окружењу 1.201 дана. Хрватска војска је Бихаћ спасила од нове срамоте, спашен је од геноцида. Није тачно да је Бихаћ зауставио Србе да дођу до Загреба.
У Огулину 1993. године, генерал Бобетко је формирао Оперативну групу један за деблокаду Бихаћа.
Република Босна и Херцеговина и Федерације БиХ су више пута тражили И добијали од Хрватску војну помоћ у одбрани Бихаћа.
Без Хрватске, без Хрватске војске без Хрвата у Босни и њихове помоћи данашње Босне и Херцеговине не би било, ту би била Велика Србија.
Побједила је опција јединствене Хрватске, а не подјељене, у којој би у Книну била Велика Срби
Српска војска Крајине је поражена, физички не толико, колико је поражена њена воља за борбом.
Војска Републике Српске је била исто тако пред колапсом, а посебно њен Први и Пети Корпус који су били овдје у близини у контакту са хрватским снагама.
Однос снага у регији на стратешкој равни се дефинитивно се промјенио.
Готово голорука Хрватска се 1991. године одупрла агресији, великосрпским агресорима, који су окупирали и уништили једну тречину Хрватске.
Отворена је могућност за рјешавање сукоба у Босни и Херцеговини.
Ово је дио, једна страна приче о Олуји, коју сам запамтио и забижежио гледајући ХРТ1. На РТРС имали смо јуче другу страну приче о Олуји.
Двије праве медијске Олује о истом догађају.
Надам се да ће вријеме освјетлити све стране догађаја који се зове Олуја, која ће на неки начин бити близу стварне истине, која треба грађанима са простора бивше Југославије као један од темеља за разумијевање, мир и помирење.