Близанци Татјана и Огњен који су на свијет дошли 2018. године, а потом и близанкиње Ивана и Емилија, које су рођене у јулу прошле године, неописивом срећом испунили су дом породице Живанић.

Родитељима Драгани и Драгану, који су своје породично гнијездо свили у Горњим Смртићима у Прњавору, живот је приредио огромну радост подаривши им четворо дјеце из двије Драганине трудноће.

- Сви смо били изненађени првом близаначком трудноћом, наравно позитивно, јер смо увијек жељели дјецу, али нисам никад ни помишљала да имам предиспозиције за то. Тек тада ми је мајка рекла да у породици имамо близанаца. Трудноћа је прошла у реду, а када смо дошли кући из породилишта, били смо мало затечени, јер смо одједном имали двије бебе и то прве након неколико година у породици. Све се дешавало двоструко – када плачу – обоје плачу, када не спава једна беба, не спава ни друга и тако даље - испричала је мајка Драгана, иначе Дервенћанка, додајући да су први мјесеци послије доласка близанаца на свијет за њу били веома изазовни.

- Кад су Татјана и Огњен имали два и по мјесеца, почео је један тежак период за мене, јер се моја мајка разбољела и тада је почела њена животна борба. Тада, али и раније, говорила је мени и сестрама да смо ми једна другој најближе, да треба да се чувамо и бринемо једна о другој и тада сам схватила да желим још дјеце. Жеља је расла до тога да сам понекад сањала да имам новорођенче и да су ми дјеца на окупу. Када сам поново затруднила, тек на другом прегледу доктор је рекао да је и друга трудноћа близаначка. Многи су мислили да се шалимо, јер је то прилично неуобичајено - испричала је Живанићева за Дервентски лист.

Друга трудноћа је имала одређене компликације, јер се је једна беба за скоро килограм била мања од друге.

- Послије порода почиње наша борба и молитве за нашу Емилију која је за разлику од сестре Иване, рођена са 1.700 грама. Из свих проблема се извукла, била је храбра и постала снажна, а данас су обје здраве шестомјесечне бебе - додала је Живанићева истакавши да су све четворо дјеце, иако су близанци, посебни на свој начин.

- Ивана и Емилија, као ни Татјана и Огњен не личе много физички, а и различитог су карактера. Иза нас је, како вјерујем и испред нас, много непроспаваних ноћи, али великих брига и страха каквог само може да буде за своје дијете, али и много љубави, среће и захвалности  Богу, јер тачно су њих двије биле коцкице које су недостајале у нашој породици. Наш циљ је да њих четворо изведемо на прави пут и учинимо их добрим људима - испричала је Драгана.

Иако је свакодневица ове породице непредвидива, мајка Драгана истакла је да не би жељела да буде нимало другачија.

- Наша свакодневица је заиста турбулентна, пуна смијеха, плача, прљавих пелена и храњења, али ми смо пресрећни и ово је заиста све што сам жељела у животу. Наравно да постоје тренуци када је тешко, нарочито јер супруг због природе посла често није физички ту, а њих све четворо ме одједном требају, старији ме дозивају, бебе плачу, а мама је само једна. Раније сам била и запослена, па кад дођем са посла дочекају ме са анегдотама, питањима, али све то је постао мој „нормалан“ дан - додала је Живанићева.

У свој радости и љубави, како је истакла Драгана, незамјењива је подршка свих чланова породице и то из све четири генерације које живе под истим кровом. Најстарији, прабака и прадјед близанаца, Душанка и Драгољуб, често праве друштво у игри Татјани и Огњену, а ослонац за помоћ са најмлађима родитељи имају у дједу Радету и баки Весни.

- Када су се оба сина оженили, нисам помишљала на близанце, него сам, вјерујем као и свако, ишчекивала прво унуче и само се молила да буде здраво. Била је ту пошалица да ако буду близанци, једно дијете буде са мном и са дедом, а друго са родитељима, а за другу трудноћу био је стварно изненађење и требало је мало времена да схватимо да није шала - рекла је бака Весна, а кроз смијех чланови ове породице додали су да би их сада изненадиле тројке.

Осим подршке чланова породице, како су истакли Живанићи, оба пута није изостала ни подршка града Дервента са чије адресе су добили једнократну помоћ за рођење све четворо дјеце.

Имена помно бирали

Живанићи су истакли да су имена својих малишана помно бирали.

- Пошто смо ми већ Драган и Драгана, жељели смо да дјеци дамо другачија имена. Татјани сам име дао ја, Огњен и Емилија су имена која је изабрала супруга, а жељели смо да истакнемо и захвалност Богу, те је Ивана, обзиром да су она и Емилија рођене 5. јула, понијела име великог свеца који се празнује одмах послије њиховог рођења, 7. Јула - објаснио је отац Драган.

Новембар посебан мјесец

У породици Живанић новембар је посебан мјесец у години.

- Драганин рођендан је 17. новембра, мој 28. новембра, а годишњицу брака обиљежавамо 18. новембра. Татјана и Огњен су рођени 20. новембра 2018. године, за другу трудноћу смо сазнали на њихов рођендан, а 21. новембра је крсна слава наше породице - испричао је Драган Живанић.