Огласи у којима се траже конобарица или конобар, са искуством или без њега, све су чешћа појава у угоститељским објектима у Републици Српској и БиХ, а такво стање траје већ мјесецима, тврде послодавци, који кажу да готово не постоји угоститељ који није остао без радника, али да проблем представља и чињеница да радно способни у БиХ не желе радити ове послове, за шта је, кажу, крива и држава.

У овом тренутку, нико од надлежних у БиХ не може са сигурношћу одговорити на питање колико радника недостаје у угоститељству.

- Буквално од почетка марта људи одлазе на Хрватско приморје. Нема неког ефикасног рјешења, једино да запошљавамо дјецу која сада завршавају средњу школу. Нема ниједног локала да не тражи конобара - прича за "Независне новине" Златан Татић, предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма "Хорека Републике Српске".

Са истим проблемом суочени су и сарајевски угоститељи, иако нуде солидне услове.

- Недостаје радне снаге, мени су три конобара и један кувар отишли сезонски. Ми нудимо плату 1.200 КМ, па и 1.500 КМ, што је често више од плате у државној служби - каже за "Независне новине" Амар Трбовић, потпредсједник Удружења угоститеља Сарајево.

С обзиром на то да је љетна сезона, егзодус радне снаге у сектору угоститељства је на врхунцу, а најчешће дестинације су Црна Гора, Хрватска, Словенија па земље Европе. Радници одлазе због боље зараде, а плата коју конобари имају, нпр. у Хрватској је и до 1.000 евра, што је дупло више од просјека у БиХ, у којој се зараде крећу у просјеку између 600 и 1.000 КМ.

- Без обзира на то што је дошло до једног озбиљнијег повећања плата код нас у овом сектору, не можемо да кажемо да је то оно што је довољно човјеку да живи. Јер они који оду, имају могућност да за два-три мјесеца зараде малтене толико да могу од тога живјети годину дана - појашњава за "Независне новине" Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства и туризма Републике Српске.

Међутим, осим мањка радника у угоститељству, послодавци тврде да додатан проблем представља и то што они који остају у БиХ не желе да раде ове послове.

- Доста њих и држава штити. Ми, кад се јавимо на биро, тражимо конобаре и куваре, а биро неће да их пошаље. Или они нам дају листу, ми их зовемо, а они неће да раде или хоће да раде на црно, зато што су на бироу и имају неке бенефите - категоричан је Трбовић. По његовом мишљењу, постоји једно рјешење за овакве ствари.

- Ми бисмо ријешили тај проблем када би на федералном нивоу био изгласан закон који би предвидио сљедеће: кад три пута биро пошаље неког, ако не жели да ради, сљедује му скидање са бироа. И онда, када оде доктору, мора да платити. Вјерујте да би онда сви радили - поручио је Трбовић.

Мерсиха Ферхатовић Бешировић, предсједница Синдиката трговине и услужних дјелатности БиХ, у разговору за "Независне новине" истиче да недостатак радника није само карактеристичан за БиХ.

- Мислим да чак и сусједна Хрватска и Црногорско приморје вапе за радницима - каже Ферхатовић Бешировићева.

Њене тврдње поткрјепљују се и недавном објавом да је дио власника угоститељских објеката у Дубровнику ставио своје услуге на чекање.

Такође, из синдиката су мишљења да, осим висине примања, постоје и други разлози све већег одлива радне снаге из БиХ.

- Рекла бих да и недостатак перспективе и политичка нестабилност тјерају раднике изван граница ове земље, па чак и ове регије - казала је Ферхатовић Бешировићева.