Док је у свијету незамисливо да се у 21. вијеку људи сусрећу са проблемом нередовне испоруке електричне енергије и честим прекидима у испоруци воде, у појединим локалним заједницама у Босни и Херцеговини то је свакодневница. Међу њима је и општина Соколац. Скоро свакодневно нестајање струје у МЗ Подроманија ствара огромне проблеме, посебно што је ријеч о индустријској зони, у којој егзистира преко 30 великих и десетак мањих привредних предузећа, те двије здравствене установе – ЈЗУ Психијатријска болница „Соколац“ и ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију. Ријеч је о најгушће насељеној приградској мјесној заједници ове општине, гдје ради велики број људи.

Грађани Сокоца вођени чињеницом да су, због географског положаја, изложени честим временским непогодама, дугим зимама и високим сњежним сметовима, навикли су да дужи период године имају проблем са електроснабдијевањем и водоснабдијевањем. Међутим у посљедњих неколико мјесеци, у МЗ Подроманија овај проблем постао је свакодневница, чак и у љетном периоду. Дешава се да по неколико пута дневно долази до прекида у испоруци струје. То привредницима представља огромне проблеме; долази до одређених финансијских трошкова, помјерања рокова у извршењу послова и активности на штету самих фирми и њихових клијената, те до честих кварова скупих машина.

Предсједник ове соколачке мјесне заједнице Мића Дебелногић каже да су се због овог проблема обраћали Радној јединици Соколац – Електродистрибуција Пале.

-Прикупили смо потписе и испред мјесне заједнице упутили допис Радној јединици Соколац у којем захтијевамо да размотре овај проблем. Од њих смо добили обавјештење да ће наш захтјев бити упућен у Зависно предузеће Електродистрибуција а.д. Пале. Одговор чекамо већ два мјесеца. Такође о овој ситуацији упознали смо начелника општине да видимо може ли се разговорима изнаћи неко рјешење. У МЗ Подроманија много се тога ради на побољшању живота. Урађена је канализациона мрежа, ради се поправка сеоских путева, тротоар од Балтића до Подроманије, расвјета. Мјештани су задовољни, али уколико ускоро нико не буде имао слуха за уредно електроснабдијевање, не вјерујем да ће бити – додаје Дебелногић.

Међу највећим потрошачима електричне енергије, чији мјесечни рачуни износе по 10.000 КМ, су предузећа а.д. „Романијапутеви“ Подроманија, чија је примарна дјелатност одржавање, заштита, реконструкција и изградња путева и „Чајевић – комерц“ д.о.о Соколац, које се више од двије деценије бави прерадом дрвета.

-Приликом било ког планског искључења, успијевамо се реорганизовати и усмјерити на пословне задатке на другим градилиштима. Међутим, сваки неплански прекид струје, који је веома честа појава у посљедње вријеме, ствара нам велику штету. Навешћу само неколико примјера. Током рада на каменолому, са нестанком електричне енергије, у дробилици се заглави по 5 кубика тешког камена. То изискује додатно ангажовање радне снаге јер се мора ручно разбијати исти. Такође, без струје не може функционисати асфалтна база, која грије битумен до температуре од 180 степени. Истог момента престају да раде све траке и мјешалице и све се мора бацити (око 5 кубика асфалтног материјала и 500 литара битумена). Да не говоримо о временским роковима и радницима који на терену чекају материјал да заврше посао. Агрегатима успијевамо да ријешимо трећи проблем који се односи на одржавање возила, варење, брушење и сјечења, зато што је ријеч о мањим киловатима. Све наведено скупо нас кошта – појаснио је технички директор у овом предузећу Драган Булошчић.

-Према евиденцији коју смо водили у фирми током само једног мјесеца имали смо 25 сати прекида у снабдијевању електричном енергијом, због чега трпимо значајну штету. Није ријеч само о индиректним посљедицама да радници обустављају посао, а рачуна им се сатница. У процесу производње, зависно од машине, оне се морају расклопити и поново покренути, а тај посао изискује од 30 минута до сат времена. Такође, имамо електронске машине код којих се, усљед прекида струје, губе програми. Ту су и директне штете јер се кваре мотори који нису уопште јефтини. Свједоци смо да је ове године економска криза на свим пољима због епидемије вируса корона са којом се настојимо изборити, а сада упоредо имамо и ове потешкоће у раду. Немогуће је посједовати агрегат толике снаге. Уколико проблем потраје биће огромни губици привредницима – истакао је Радивоје Чајевић, власник фирме „Чајевић – комерц“.

Фарма крава „Романија“, која послује у склопу бањалучке фирме „ТЦ зона“, постоји од 2015., а са радом је почела прошле године када је увезено 60 јуница. Тренутно броје 130 грла, а дневну количину од 700 литара млијека испоручују сарајевској мљекари „Милкос“.

-До прекида струје најчешће долази у јутарњим часовима када почиње мужа крава и систем не може да ради. Трпе прије свега краве, а потом млијеко јер се не може хладити у лактофризу, гдје се одржава температура од 4 степена. Довољно је петнаестак минута без електричне енергије да та температура почне да расте. За посљедицу добијемо неисправно млијеко, које мљекара неће да откупи и као резултат свега су финансијски губици – испричао је Никола Планинчић, директор фарме, и додао да редовно измирују своје обавезе према Електродистрибуцији те да њихови мјесечни рачуни износе по 600 марака.

СЗГР „Штампарија“ Соколац дјелује од 2008. године, а у посљедње три године послују у проширеном простору у Подроманији. Њихова дјелатност обухвата штампу свих формата од билборда, новина, флајера, те промотивних материјала – упаљача, мајица и слично. Како настоје пратити трендове у окружењу, редовно улажу у нове и квалитетне машине. Због тога не чуди што имају велики број признатих клијената широм Републике Српске и БиХ, међу којима су „Pеnny“ и „Wеstеrn Unиon“.

-Дошли смо у ситуацију да нас је срамота рећи клијентима да каснимо са наруџбом због нестанка струје, јер нам више не вјерују у то. Дешава се да дневно по три пута долази до прекида. На то смо навикли приликом лоших временских услова, али сада се дешава и током читавог љета. Тада се обуставља рад, посао се нагомилава, радимо прековремено. Када се неплански заустави машина, то захтијева ручно покретање исте, а да би је вратили у првобитно стање потребно је издвојити сат времена. Због свега тога често долази до кварова, а наша бранша је веома скупа када је ријеч о опреми. Од почетка пандемије вируса корона забиљежили смо пад пословања од 40 одсто. Покушавамо да се одржимо, радницима исплаћујемо плате и измирујемо све обавезе, али због честих пробијања рокова односно проблема са струјом, могло би бити упитно одржавање стабилности. Навешћу конкретан примјер; за штампање „Соколачких новина“ оптималан рок је два дана, а сада нам треба и по четири. Све ово што износимо је само апел одговорнима да нешто предузму што прије – наводи Миле Шука, власник „Штампарије“.

Намјештај „Стил“ више од деценије темељи свој рад на породичном пословању. Захваљујући великом броју задовољних купаца, као и сарадњи са звучним добављачима, проширују посао из године у годину. У овој фирми запослено је 14 радника, а и поред пандемије, успијевају да измире све обавезе и одрже одређени континуитет у пословању. И њихов рад омета нередовна испорука електричне енергије.

-Поред дневних прекида, дешавало се да дође до прекида једне фазе и то потраје до наредног дана. Радимо са компјутерским машинама новије генерације, које наравно не могу радити без електричне енергије. Те машине нису јефтине, а свако непланско искључење води ка ризику да би могле прегорити. Такође, утиче и на израду предвиђених планова и поштовање рокова – тврди један од власника фирме Мирослав Ђукић.

У пословној зони Подроманија, која се налази дуж магистралног пута М – 19 Сарајево – Вишеград, смјештен је не тако мали број угоститељских објеката, којима ништа мање није важно уредно електроснабдијевање него осталим привредним субјектима.

-Када нестане струје, а нађе се велики број гостију у истом моменту, морамо покренути агрегат. У супротном не знам како бисмо пружали услуге. Редовно измирујемо своје обавезе и плаћамо рачуне. Више пута смо се обраћали Електродистрибуцији, али све се завршило на обећањима и молбама да будемо стрпљиви. Евентуално се дешавало да мало повећају напон. Не знам шта ћемо ако овакво стање потраје – кажу у Коноби „Огњиште“.

-Свакодневни нестанци електричне енергије који нам се дешавају су незамисливи у савременом добу. Продавнице остају у мраку, расхладне витрине и фрижидери не раде, роба се квари, а потрошачи су незадовољни. Агрегати не могу да напајају потребним капацитетом, а притом ми стварају додатне трошкове. Обуставе у испоруци електричне енергије дешавале су се и претходних година углавном када грми или пада снијег, међутим овог љета се то дешава и по неколико пута дневно невезано за временске прилике. Апелујем на надлежне органе да предузму потребне мјере да се стање хитно промијени, јер је заиста неиздрживо – огорчен је Јанко Врбарац, власник је предузећа „Јанкомерц“ које у овој мјесној заједници посједује два малопродајна објекта робе широке потрошње и свадбени салон, а у току је изградња новог пословног објекта.

Сви дијеле исто мишљење да је до тога дошло због дотрајале електромреже и превеликог броја прикључака.

Да се запослени у соколачкој Радној јединици Електродистрибуције посљедњих година суочавају са низом проблема изазваних временским непогодама што изискује додатна финансијска средства, свјестан је и начелник општине Милован Бјелица.

– Иако у Електродистрибуцији Пале, тачније у Радној јединици Соколац тврде да улажу скоро пола милиона конвертибилних марака годишње у одржавање, реконструкцију и проширење електромреже, крајњи потрошачи на територији наше општине то не осјете и тешко им је да вјерују у то, будући да при сваком погоршању времена често остају ускраћени за електричну енергију. Овдје се поставља питање зашто се у поднебљу гдје су теже климатске прилике са јаким и дугим зимама користи опрема лошијег квалитета. Осим мјештана и привредника, који живе и раде у Подроманији, негодовање су изнијели мјештани Бјелосављевића, Каљине, Бара, Кнежине, Соколовића и становници самог града. У протекла три мјесеца изгорјеле су четири трафостанице усљед директних удара грома у електрообјекте. Неколико домаћинстава у Улици Пера Косорића и новоизграђене „9 јануар“ претрпјело је велике штете од удара грома. Прегорјело је неколико електричних стубова, а један од њих нема ни уземљење. Људи су остали без кућанских апарата, што им је изазвало трошкове од по неколико хиљада марака. Треба ли подсјетити да се грађани и привредни субјекти искључују са мреже када не плате рачуне? Од изузетне важности је да се реконструише и модернизује вод према изворишту Биоштице. Наше индустријске зоне морају имати квалитетну испоруку струје, јер сваки прекид и слабија испорука праве немјерљиве штете. Обратио сам се директору ЗП Електродистрибуција Пале господину Ацу Станишићу и он је дошао у радну посјету локалној заједници. Тада ми је рекао да за ову годину немају предвиђена средства за реконструкцију електромреже у нашој локалној заједници као и у сусједним општинама, са образложењем да је пандемија вируса корона довела поменуто предузеће у тежу ситуацију. Међутим, поједини пројекти реконструкције у општини Соколац одобрени су прије неколико година, а нису реализовани. Према подацима из трогодишњег плана Електродистрибуције Пале за изградњу нових и санацију постојећих електроенергетских објеката, као и набавку опреме предвиђена су средства у износу од 7.426.138 КМ за ову годину, негдје око 3.700.000 за 2021. годину и 3.100.000 КМ за 2022. годину – тврди Бјелица.

Трагајући за одговорима на питања која занимају грађане Сокоца, контактирали смо директора ЗП Електродистрибуција Пале Аца Станишића. Због пословних обавеза господин Станишић није био у могућности да нам телефонским путем усмено одговори. Казао је да ће се радити на рјешавању датог проблема у што скоријој будућности и да се проводе озбиљне активности по том питању. Такође, рекао је да писменим путем упутимо питања на мејл Управе, на која ће покушати да нам одговори у што краћем року.

Садржај упућених питања односи се како на допис који су мјештани и привредници упутили Радној једници Соколац – Електродистрибуција Пале, тако и на улазак у предстојећу зимску сезону са постојећим проблемом, те на трогодишњи план Електродистрибуције и предвиђена средства за изградњу нових и санацију постојећих електроенергетских објеката, као и набавку опреме.