Ски-тркач из Пала Страхиња Ерић презадовољан је освојеним 59. мјестом у конкуренцији 88 такмичара у спринту на Зимским олимпијским играма.

Лаици, они који су критички настројени и који не цијене туђи труд, рад и одрицање сигурно ће и за овакав пласман рећи да није успјех, јер је 58 момака стигло на циљ прије њега. Ипак, они који на ствари гледају реално знају да је овај резултат раван чуду - овај двадесетједногодишњак је иза себе оставио Словенце, Украјинце, Казахстанце...

Са друге стране само Русија и Норвешка имају више од милион регистрованих скијаша.

- Искрен да будем, нисам очекивао да ћу побиједити било кога из Словеније, али ето успио сам. Довољно је рећи да ја код њих идем на припреме, а не они код мене. То је велика разлика. Када видимо шта све имају, тунеле, стазе на сваком кораку, колико улажу и какву опрему имају... Посебно сам срећан што су ми пришли и пружили руку. Нису могли да вјерују, а ја нисам очекивао да ми честитају, јер су мало онако у свом свијету. Нећу да кажем да су умишљени, али нису баш ни ради да ти помогну ако ти треба помоћ. И због тога ми стварно много значи што су ми пришли - рекао је Ерић за “Глас Српске”.

Трка као трка била је прилично компликована у временским условима какве до сада није срео.

- Било је прилично хладно, али на то смо навикли. Снијег нам је био проблем, потпуно је вјештачки, најспорији на којем сам скијао. Прије одласка на игре купио сам скије за температуру од -10 до -25, али ни то није била олакшавајућа околност. У разговору са осталим такмичарима схватио сам да имају исти проблем, само што они имају по десетак пари скија па могу да испробају које су најоптималније за дате услове. Ипак, дао сам све од себе па тих 18 секунди заостатка за легендом каква је Лукас Шанава уопште није лош резултат. Закаснио сам непуних девет за 30. мјестом које је водило у четвртфинале, што је такође сјајно - нагласио је Ерић.

Признаје да је имао и ситних грешака које су однијеле драгоцјене секунде, јер се на 1.500 метара свака мала грешка скупо плаћа.

- Тачно знам гдје сам погријешио, а то ми је одмах на циљу сугерисао и тренер Младен Плакаловић. Није добро правити грешке, али је на неки начин добро знати да још имате шта да исправите. Проблем је када мислите да сте све урадили како треба, а резултат то не покаже. Сматрам да је то знак да сте достигли своје лимите, а ја своје сигурно нисам. На брду сам ишао сјајно, сигурно сам био међу најбољим. У глобалу сам презадовољан - у даху је испричао Ерић.

У разговору пред одлазак у Пекинг рекао је да му се никада није десила блокада због треме, а тако је и остало.

- Када сам излазио из тунела у стартни простор, било је мало чудњикаво, али је прошло у секунди. Понашао сам се као да је нормална трка, нисам могао да вјерујем да ћу бити тако опуштен. Цијелу ноћ сам себи понављао да се морам опустити и ето успјело је. Осјећао сам се моћно - нагласио је он.

Добар резултат даће му крила за предстојеће наступе на 15 километара (11. фебруар) и 50 километара (19. фебруар), а нада се да би овакав искорак коначно могао поправити ситуацију када је у питању подршка зимским спортовима.

- Волио бих да се мало популаризује, јер када би нас било више, било би доста лакше. Надам се да ће сви повести рачуна и окренути се озбиљнијим резултатима да успијемо нешто направити у догледно вријеме за оне који долазе послије нас. Треба радити и борити се, можда је превелико одрицање за овакав резултат, али имам жељу и вољу да наставим посебно послије овога - истакао је Ерић.

Зимске олимпијске игре прилика су и за склапање нових пријатељстава са људима из свих крајева свијета, али и прилика да сретнете некога кога сте гледали путем телевизије.

- Мени је најдраже што сам упознао Јакова Фака, биатлонца који је помјерио границе када су у питању наши простори. Упознао сам још много сјајних такмичара, лијепо је када ручате, а неко од носилаца олимпијске или свјетске медаље сједи ту преко пута вас - закључио је Ерић.

Футуристичко село

Због строгих “ковид” протокола олимпијцима је ограничено кретање, али су садржаји у Олимпијском селу богати и доступни свима.

- Имамо круг у којем можемо да се крећемо село-стаза и назад. Око тога се све врти, али је ипак прелијепо. Нама не треба ништа више него снијег и скије, али је лијепо и када видите нешто ново. Имали смо прилику да испробамо ролеркостер, симулацију подморнице и разне игре које код нас не постоје. Све је савремено, футуристички - нагласио је Ерић.