Европска унија се у септембру поново нашла међу три највећа купца руских енергената, потрошивши на њих 1,7 милијарди евра и престигавши Турску, упркос наставку пооштравања антируских санкција, показују подаци Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха (ЦРЕА), у које је увид имала РИА Новости.
Према истраживању, највећи купац руских фосилних горива остала је Кина, са набавкама вредним 9,1 милијарду евра, док је на другом мjесту Индија са 4,1 милијардом евра. Турска је за руске енергенте издвојила милијарду евра и заузела четврто мjесто.
Од укупне вриједности европских набавки, 817 милиона евра потрошено је на природни гас који се испоручује гасоводима, 615 милиона на течни природни гас (ТПГ), а још 290 милиона евра на нафту испоручену нафтоводом „Дружба“.
Највећи купци међу чланицама ЕУ били су Мађарска, која је за руске енергенте издвојила 475 милиона евра, Француска са 446 милиона и Словачка са 390 милиона евра.
Европска унија наставља да уводи ограничења руском енергетском сектору и најављује потпуно одустајање од руских енергената.
Москва је у више наврата оцијенила да западне санкције нису постигле постављене циљеве и да одустајање од руских енергената доводи до поскупљења енергије за европску индустрију и становништво.