Српски гуслар Филип Вишњић, најистакнутији српски пјесник у првој половини 19. вијека, "Хомер српске епске књижевности", рођен је 25. априла 1767. године у селу Горња Трнова, код Угљевика.

Слијеп од осме године, рано је почео да уз гусле ствара прелијепе пјесме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева.

Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао "пјесник буне".

Послије слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио се у селу Грк, у којем је остао до смрти 1834.

У Срему је 1815. упознао Вука Стефановића Караџића, који је записао многе његове пјесме, укључујући "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво Кнежевић", "Смрт Марка Краљевића".