У Универзитетској болници Фоча дуже од десет година примјењују се савремени методи лијечења можданог удара- од тромболитичке терапије која може у потпуности да разгради угрушак и спасе мождано ткиво до васкуларне хирургије, којом се оперативним путем уклањају сужења у артеријама, истичу из ове установе поводом Свјетског дана можданог удара.

Неуролог Универзитетске болнице Векослав Митровић наводи да је пацијентима доступна комплетна дијагностика, која омогућава брзу и прецизну процјену стања сваког пацијента.

- У неуролошкој амбуланти радимо детаљан клинички и неуролошки преглед, ултразвук каротидних и вертебралних артерија, ЦТ и ЦТ ангиографију - истиче Митровић у разговору за Радио Фочу.

Од 2006. године у овој установи, додаје Митровић, успјешно се ради и каротидна ендартеректомија- операција главне вратне артерије, којом се уклањају наслаге, односно сужење у крвном суду и смањује ризик од можданог удара.

Он појашњава да постоје двије врсте можданог удара- исхемички удар или инфаркт мозга, који настаје када крвни суд буде запушен- најчешће због тромба или емболуса и чини 85 одсто свих слулчајева и хеморагијски удар, који настаје пуцањем крвног суда и крварењем у мозак.

- Код исхемичког удара примјењујемо тромболизу, лијек који разграђује тромб и обнавља проток крви, уколико пацијент задовољава критериујем и уколико је дошао унутар четири и по сата од настанка можданог удара и та терапија се примјењује од 2011. године. Код хеморагијског удара пажљиво надгледамо крвни притисак, кисеоник и срчану функцију. Истовремено, почиње рана физикална терапија и психолошка подршка - каже Митровић, који је и шеф Катедре за неурологију на Медицинском факултету у Фочи.

Мождани удар је један од највећих здравствених проблема савременог друштва и годишње се јавља код 150 до 200 особа на 100.000 становника остављајући тешке посљедице- трећина пацијената остаје трајно зависна од туђе помоћи.

Због тога је превенција веома важна, како она примарна, прије удара, напомиње Митровић, тако и секундарна превенција, након можданог удара.

Постоје фактори ризика на које се не може утицати, а то су године старости, пол, расна припадност, али постоје и фактори ризика који се могу мијењати, а на првом мјесту, као најснажнији фактор ризика, је повишен крвни притисак, затим шећерна болест, повишене вриједности холестерола и триглицерида, поремећај срчаног ритма, физичка неактивност, пушење, некотролисана употреба алкохола.

- Све те факторе ризика можемо да модификујемо и у свијету је општепознато да уколико добро у заједници модификујете висину крвног притиска имаћете мање можданих удара - каже Митровић.

Као типичан примјер примарне превенције Митровић наводи одлазак код кардиолога, који након што пацијенту уради ЕКГ и кардиолошку обраду, јасно види поремећај срчаног ритма и даје антикоагулантне лијекове, што је тренутно најбоља терапија у превенцији кардиогеног извора можданог удара.

Још један добар вид превенције је доплер крвних судова врата у неуролошкој амбуланти када може јасно да се види да ли постоји запушење каротидних артерија.

- Правило је да уколико пацијенти имају стенозу од 70 до 99 посто, они су кандидати за оперативни захват и ради се каротидна ендартеректомија. Уколико су пацијенти имали симптоме- пролазни губитак вида на једном оку, пролазни поремећај говора, пролазни осјећај утрнулости једне половине тијела, лица, они су у обавези да дођу да се открије узрочна веза. Када се на вријеме превенира неће се десити тешки мождани удар када је огромна регија захваћена - каже Митровић.

Секундарна превенција код пацијената који су већ доживјели мождани удар, а да би смањили ризик од поновног удара, подразумијева сталну терапију, редовне контроле и корекцију фактора ризика. Породична и социјална подршка такође су кључ успјеха.

Мождани удар је оштећење мозга изазвано поремећајем циркулације крви, када дио мозга остаје без кисеоника и храњивих материја, а ако се одмах не третира, наглашава Митровић, долази до трајног оштећења и због тога је брза реакција кључна за очување мозга и смањење инвалидности. 

То је болест која не бира ни године, ни занимање, ни мјесто становања, али се ипак може спријечити, а његови најтежи исходи могу се ублажити ако се реагује на вријеме, поручио је фочански неуролог.