Фочак Ранко Савић, из протеста што се деценијама ништа не предузима да магистрални пут Фоча-Шћепан Поље, који је дионица пута Сарајево-Подгорица, престане бити „пут смрти“ и „пут страве и ужаса“, украсио је своју дрвену шупу, која се налази поред тог пута, са више од 80 раткапни отпалих са аутомобилских точкова.

Савић прича да је раткапне, које спадају са точкова наиласком аутомобила преко бројних рупа на путу, сакупио са комшијама за свега двије године и да би их било много више да, због епидемије вируса корона, гранични прелаз са Црном Гором на Шћепан Пољу није био мјесецима затворен за саобраћај.

Он наводи да када возачи, крећући се из правца Црне Горе, прођу уски дио пута, који је и најопаснији, и изађу на двије траке, додају гас мислећи да су коначно дошли на безбједну дионицу и тада по правилу спадају раткапне, а неријетко долази и до оштећења фелни.

- Послије сваке кише створе се такозване ударне рупе, које су вјерујте дубоке и по 30 центиметара, и возачи често остају без раткапни. За само двије године сакупили смо их 86 и мислим да ће, ако се брзо нешто не предузме у смислу праве санације, не крпљења рупа лопатом чију смјесу избаци прва киша, овдје бити и тешких  саобраћајних несрећа - каже Савић.

Савић је огорчен што је ова изузетно важна дионица, која спаја главне градове двије сусједне државе, деценијама запостављена.

Подсјећа да се 1985. године на путу према Шћепан Пољу, на локалитету Дучели, десила велика несрећа са 12 мртвих, а 2015. године готово на истом мјесту погинуле су три дјевојке.

У оба случаја аутобуси су са уског коловоза склизнули у провалију.

Обећана изградња модерне саобраћајнице се одужила, а Савић истиче да је недопустиво да се, док нови не буде направљен, постојећи пут не одржава на прави начин.

- Нажалост, судбина овог пута се веже за Хидроелектрану „Бук Бијела“ на ријеци Дрини, која се прави 50 година, а још није почета и Бога питај када ће бити направљена. Да хоће макар овај дио до Шћепан Поља асфалтирати, па нека не буде ни брза цеста ни магистрални пут, већ само честит пут који неће имати рупа - закључио је Савић.

На дијелу поред Савићевог имања пут још и личи на магистрални, јер има двије асфалтиране траке, са бројним оштећењима, да би неколико километара од тог мјеста према Црној Гори почео да се сужава са све више макадама.

До 15 километара удаљене границе са Црном Гором, изузетно опасном кривудавом стазом, испод које је велика провалија према Дрини, са главом у торби упутиће се само они који морају.

Посљедњих неколико година, пут је на најопаснијим мјестима прошириван, али та проширења нису асфалтирана.

Ових дана, додатан проблем створила су бројна клизишта која су прогутала коловоз и пријете да отисну пут према Дрини.

Возач Хусеин Ораховац из Подгорице каже да често користи овај правац и да га добро познаје, па га ништа више не може изненадити. “Пут је грозан, истина, зависи у које доба године. Љети је некако подношљиво, али је гужва, а зими је катастрофа”, каже Ораховац.

У Јавном предузећу „Путеви Српске“ наводе да ће у фебруару, као привремено рјешење, извршити досипање дијелова коловоза, који су оштећени клизиштима и одронима, а да је у току израда елабората за за трајно рјешење оштећења.

- Интервентно крпљење рупа хладном асфалтном масом кренуће у наредним данима, док ће крпљење рупа топлом асфалтном масом кренути након зимске сезоне, односно са почетком редовног одржавања путне мреже - навели су из „Путева Српске“.