Помени за упокојеног патријарха српског Иринеја служени су у бројним парохијским и манастирским црквама. Помен је служен и у школском храму Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи.

У храму Светих Петра Дабробосанског и Василија Острошког Чудотворца у школском комплексу на Велечеву код Фоче -  професори и богослови помолили су се за покој душе блаженопочившег првојереарха Српске православне цркве.

На помену и седамнаестогодишњи Чачанин Милан Аћимовић ђак 3. разреда. Присјећа се родног краја, посјета селу у којем је рођен патријарх Иринеј и ријечи протканих љубављу које је чуо на српској Светој гори - манастирима Овчарско-кабларске клисуре.

- Чачани изузетно воле свога пастира. Вјероватно су сада сви тужни и потресени овом вијешћу. Радо је долазио у Чачак и сви су му се радовали. Почео је да гради цркву у свом родном селу, народ на томе неће стати него је завршити - каже Аћимовић.

Упућени истичу да је патријарх Иринеј - најприје као богослов, потом као професор и ректор Призренске богословије и касније као архијереј, снажно подржавао развој црквене просвјете.

- Потреба за образовање је потреба за писменост, образовање је стварање једног људског лика који има част и поштење - говорио је својевремено патријарх Иринеј.

Патријархове ријечи саздане на јеванђељској истини темељ су Богословског факултета у Фочи, једне од три високошколске установе Српске православне цркве.

- У сваком смислу нас је утврдио у вјери и нади и дао нам подстријека да наставимо апостолско дјело на које смо сви призвани, не само свештеници, него и народ Божији - рекао је протојереј-ставрофор Ненад Тупеша, продекан Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи.

Истрајан на путу вјере Христове и светосавља, бдио је над осам богословија и факултетима у Београду и Либертвилу, остављајући поруку младима да искрено воле сваког човјека као дјело Божија и да посвећено уче како би науку Божију сијали у људске душе.