Фотографија је од свог настанка у суштини много утицала на развој друштва и општу информисаност људи о разним догађајима који су се догодили у нашој ближој околини, али и широм свијета.

Постала је медиј којим је могуће пренијети много више од ријечи и управо због тога се и налази свугдје око нас, у књигама, часописима, улици, нашој кући и медијима, односно и на све више популарним друштвеним мрежама.

Неки се фотографијом баве аматерски из љубави, неки живе од фотографије и професионални су фотографи, док неки тек улазе у те воде с циљем брзе и лаке зараде, те свакодневно у медијима, посебно на друштвеним мрежама, чујемо за неке од "нових" фотографа у нашем граду.

Доктор књижевноисторијских и  лингвистичких наука и доцент на Универзитету Источном Сарајеву, који се бави и фотографијом, Дарко Ковачевић каже у разговору за портал Катера да друштвене мреже и медији данас пласирају толико информација и садржаја на дневном нивоу да је свака популарност стечена преко њих веома релативна, нестабилна, локална и краткотрајна.

Ковачевић истиче да су, с друге стране, развој информационих технологија и свеопшта дигитализација, уз константно побољшање квалитета, разноликости понуде и начелне приступачности дигиталних уређаја неминовно утицали и на фотографију.

- Свеприсутност дигиталних фотоапарата, како као самосталних уређаја у различитим варијантама, тако и као саставних, стандардних дијелова савремених мобилних телефона довела је до тога да је фотографија доведена у ситуацију у којој је, као умјетност и професионална дјелатност, изгубила своју ексклузивност и постала максимално омасовљена као свакодневна активност усмјерена ка визуелном чувању, дигиталном овјековјечивању података, призора, успомена или стања властитог изгледа у јединици времена – каже Ковачевић.

Он истиче да захваљујући већ поменутом технолошком развоју, у великом броју случајева и уређаја, првенствено када је ријеч о "compact" дигиталним фотоапаратима и, нарочито, паметним телефонима, није потребно никакво посебно предзнање или вјештина, осим елементарног смисла за кадрирање, да би се у добрим свакодневним свјетлосним условима добила технички и естетски добра и употребљива фотографија.

- У том смислу, уколико се фотографија сведе на сам чин фотографисања, неминовно се намеће закључак да је свако људско биће које у данашње вријеме посједује и користи било какав вид фотоапарата у неким тренуцима свог живота фотограф. Сасвим је друго питање колико је оних чије знање, техника, вјештина, способности и начелна естетика испуњавају услове да се неко, у вокацијском смислу, назове фотографом – истиче Ковачевић.

Према његовим ријечима, до  те „масовности“ дошло је оног тренутка када је квалитетна и озбиљнија фото-опрема, у првом реду DSLR и mirrorless апарати и објективи, постала куповно приступачна већем броју заинтересованих корисника.

Фото: Илустрација

- То је кроз неколико година, довело до тога да данас постоји заиста огроман, практично несагледив број оних који се баве фотографијом и свој рад представљају у виртуелном или стварном свијету, било у комерцијалне сврхе, било аматерски, ради властитог задовољства – каже Ковачевић.

У домену комерцијалне фотографије данас неоспорно постоје технички и естетски стандарди које је потребно испунити како би фотографија могла имати комерцијалну употребљивост.

- Њих је релативно лако постићи уколико код фотографа постоји развијена елиминаторна критичка свијест о томе шта фотографију која је направљена чини лошом или добром, односно употребљивом или неупотребљивом, а та свијест се првенствено постиже константним фотографисањем и анализирањем властитих фотографија, у контексту просторних и свјетлосних услова у којима су настале, али и обавезним читањем литературе и проучавањем туђих фотографија и поставки које су на њима примјењене – каже Ковачевић.

Уз стандардне програме за обраду и дораду фотографија, популарни су постали и разни „филтери“, које све чешће фотографи користе.

Ковачевић каже да су ти „филтери“ постали наметнута неминовност, при чему њихова умјерена и укусна употреба често не штети фотографијама, већ их побољшава, истиче њихове дијелове или их чини визуелно допадљивијим.

- С друге стране, претјерана употреба „филтера“ доводи до нарушавања изворне фотографије, а некад чак и до непрепознавања онога што се на њој налази, што је, условно, у реду једино уколико су у ту сврху и употребљени, док је у свим другим ситуацијама естетски дискутабилно и често погрешно – додаје он.

Фото: Илустрација

Истиче да лично преферира портретну и концертну фотографију, те додаје да сматра да су људска лица, њихови дијелови и изрази неисцрпан извор фотографске инспирације.

- Фотографисање портрета у различитим просторним и свјетлосним условима, ми представља истинско задовољство и константан изазов. С друге стране, концертна фотографија је, у великој мјери, заслужна за то што се уопште и бавим фотографијом, будући да је моје иницијално интересовање за фотографију иницијално произашло из жеље да фотографишем извођаче на различитим концертима којима сам присуствовао – каже Ковачевић, те додаје да такође воли и панорамску и макро фотографију.