Пракса да се муралима осликавају зидови зграда доживљава процват у посљедње вријеме. И док је широм свијета то вид концептуалне умјетности, на нашим просторима са зидова гледају црквени великодостојници, спортисти или, пак, настрадали навијачи. То и не чуди будући да су носиоци осликавања углавном навијачке групе.
Новинар некад бира тему, али се чешће деси обрнута ситуација. У овом случају припадници навијачке групе “Делије” из Гацка су били револтирани опаском новинарке о естетском утицају графита и мурала на атмосферу града. Жељели су да демантују да су за подухват осликавања добили паре из буџета. Подвлаче да су сами финансирали цио пројекат и да су у све уложили много труда.
- Сами смо скупљали новац, сами смо дали идеје - истичу и да се политика међу њих никада није мијешала.
- Овај град смо муралима и идејама од постојања групе чинили само љепшим и свјежијим, а никад ни у ком погледу суморним - истичу иницијатори, млађа екипа “Делија”.
Ипак, мало је оних који би се са овом оцјеном сложили.
Мали простор много мурала
Саговорници портала "Директ" који се баве естетиком истичу да је општи утисак који Гацко одаје једна запуштеност и у естетском и у урбанистичком погледу. Сматрају и да графити и мурали, мада има и одлично урађених, ипак руже лице града.
- Ко иоле има осећај за естетско ће се сложити да им, прије свега, није мјесто у центру града. На малом простору имамо много мурала - истиче један од саговорника и каже да је то једна “стихија којој не можеш да се одупреш, па се човјек негдје помири са тим”.
А да је тренд свеприсутан, потврђују и примјери од Невесиња до Вишеграда у којима су, након смрти владике Амфилохија Радовића на зидовима осликани мурали са његовим ликом. Иза тога махом стоје навијачке групе.
Мада пројекат није финансиран из буџета, он нема никакву дозволу надлежног општинског органа. Како се уопште десило да неко осликава центар града без икакве интервенције одговорних питали смо у Одјељењу за грађевинарство, урбанизам и просторно планирање општине Гацко.
Алекса Зеленовић, начелник овог одјељења тврди да нико није тражио дозволу нити је добио.
- Моја претпоставка је да су дјеловали уз сагласност станара зграда на којима су ти мурали осликани - каже Зеленовић и додаје да су практично преко ноћи освитали.
Али, једном насликани, тако су остајали без реакције надлежних огана који, нити имају свој план сређивања града, нити су, судећи по овом примјеру, у стању да контролишу и каналишу иницијативу која долази од групе грађана. Истовремено, Гацко годинама нема ни грађевинско-урбанистичког инспектора, чији би то био превасходни задатак.
Тако да су “Делије” уљепшавале град најбоље што су могли, а надлежни посматрали без реакције.
- Гдје год се окренемо српске и руске заставе, неке проблематичне поруке, непојмљиво ми је да смо, умјесто у 21. вијеку, и даље заглављени у 1940-ој - коментарише једна саговорница.
- Не допада ми се идеја. Град личи на циркус. Кад прођем поред зграде осјећам као да идем на гробље - каже друга.
- Нек се нешто дешава - опаска је старијег мјештанина који није одушевљен оним што види, али му је важнија иницијатива, каже.
И мада већина не подржава осликавање града, такође истичу да су "то све дивни момци и не желе да повриједе њихова осјећања", да цитирамо једног саговорника.
Млади изгубили младалачки дух
За разлику од младости претходних раздобља која је била носилац авангардних идеја, промотер људских слобода и космополитизма, чини се да су данашње генерације често конзервативније и искључивије од својих родитеља.
Са тим се слаже и социолошкиња Јована Петковић Аћимовић која истиче да су млади данас све више конзервативни, летаргични и националистички настројени.
- Умјесто креативног младог човјека имамо конформисту и пасивног, расипничког конзумента, који води програмиран живот- спава, једе, учи колико мора, много користи компјутер и мобилни телефон. Тако се формирају једнодимензионална бића која карактерише одсуство креативности, критичке свијести и формирања сопственог става - објашњава Петковић која у томе и види разлог за одсуство бунта младих.
Традиционални систем вриједности који се код нас очувао у породици, али и у друштвеном систему је, наглашава Петковић Аћимовић основни узрок конзервативизма младих.
- Конзервативизам је реакција на друштвену, економску и моралну кризу. Подразумијева враћање на прошлост и позивање на традицију. Он је примамљив јер даје просте одговоре, а романтичарска визија прошлости инспирише младе. Постоји разрађен концепт који прожима све поре друштва - образовни систем, медије, институције - наглашава она.
Додаје да је конзервативна култура овјде “мејнстрим” као и да млади прихватају оно што им се “сервира”, па то постаје њихов стил живота. Петковић Аћимовић каже и да се није лако супротставити наметнутим конзервативним ставовима будући да смо "свједоци да су полтронство и подилажење пут ка успјеху. Грађанске храбрости готово да и нема . Недостаје смјелост за покретање промјене због страха од осуде и априори очекиваног неуспјеха”.
Са друге стране, естете сматрају да смо у културном и умјетничком погледу необразовани, а кад су млади у питању, стање на том плану је катастрофално.
- О нивоу једне цивилизације, једног народа, највише говоре култура, архитектура и умјетничка дјела - истиче један од саговорника "Директа" и додаје да се плаши да смо на том пољу изневјерили потомке којима нећемо много тога оставити, али и претке чија дјела не познајемо.
