Гаврило Принцип (1894–1918), припадник „Младе Босне“, рођен је на данашњи дан, 25. јула 1894. године, у селу Обљај код Босанског Грахова.

Као гимназијалац прикључио се покрету који се залагао за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти и њихово уједињење. У историји је остао упамћен као извршилац атентата на аустроугарског престолонасљедника надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, догађаја који је послужио као непосредан повод за избијање Првог свјетског рата.

Атентат у Сарајеву искоришћен је као повод да Аустроугарска упути ултиматум Србији, а потом и покрене војну инвазију, чиме је започео Први свјетски рат.

Пошто у вријеме атентата није имао навршених 20 година, Принцип није могао бити осуђен на смрт, већ је добио максималну казну од 20 година тешке тамнице. Казну је издржавао у затвору у Терезину, у данашњој Чешкој, гдје је због тешких затворских услова оболио од туберкулозе и преминуо 28. априла 1918. године.

Припадници „Младе Босне“ планирали су да на Видовдан, 28. јуна 1914. године, изврше атентат на Франца Фердинанда током његове посјете Сарајеву. Након што покушај Мухамеда Мехмедбашића није успио, а Недељко Чабриновић неуспјешно бацио бомбу на колону возила, Принцип је искористио указану прилику и испалио хице који су усмртили Франца Фердинанда.

Том приликом смртно је рањена и Фердинандова супруга Софија. Принцип је на суђењу изјавио да она није била мета атентата, већ да је њена погибија била посљедица сплета околности.

Према записницима са суђења и свједочењима савременика, Принцип се током истраге и судског поступка држао мирно и достојанствено.

Казну је служио у самици, у веома тешким условима. Због глади, болести и лошег поступања његово здравље се нагло погоршавало, а туберкулоза је на крају била кобна.

Након завршетка Првог свјетског рата појавила су се свједочења појединих чувара и затвореника о суровим условима у којима је Принцип боравио. У јавности су се годинама преносиле различите приче о мучењу затвореника, али многе од њих нису историјски поуздано потврђене.

Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла 1918. године, а мјесто његовог гроба било је непознато све до окончања рата. Аустроугарски војник чешког поријекла Франтишек Лебл, који је учествовао у сахрани, сачинио је скицу гробља и мјеста укопа, коју је послао свом оцу како би била сачувана.

Захваљујући тој скици, Принципови посмртни остаци, заједно са остацима Недељка Чабриновића, Трифка Грабежа и других завјереника који су преминули у Терезину, пренесени су у Сарајево, гдје су сахрањени у заједничкој гробници у Капели видовданских хероја.

Деценијама након Првог свјетског рата Сарајево је широм свијета било препознатљиво по атентату извршеном код Латинске ћуприје. Мост је у једном периоду носио име Гаврила Принципа, да би током рата у БиХ деведесетих година поново добио назив Латинска ћуприја, у оквиру ширих промјена назива улица и јавних мјеста.