Гимназијалци у Источном Сарајеву имају развијене читалачке навике, а највише су заинтересовани за писце Иву Андрића и Мешу Селимовића, показали су резултати истраживања.

Већина ученика чита лектиру и умјетнички вриједна дјела изван прописаног наставног програма, а развијеније читалачке навике повезане су са вишим школским успјехом и нивоом образовања родитеља.

Истраживање читалачких интересовања ученика трећег и четвртог разреда гимназије општег смјера у школама које припадају граду Источно Сарајево спровели су професори Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Бранка Брчкало и Златко Павловић, те Средњошколског центра Пале Бранка Чугаљ поводом 21. фебруара - Међународног дана матерњег језика.

Према овом истраживању, дјевојчице имају развијеније читалачке навике што показују резултати истраживања и у другим срединама.

Велики број ученика, готово половина, нису учлањени у градску библиотеку.

Истраживање је показало да је чланство у градској библиотеци повезано са општим школским успјехом и економским статусом породице ученика.

Ученици корисници градских библиотека читају разноврснију литературу од оне у школским библиотекама, која се своди углавном на лектиру.

Осим тога, ученици који су корисници кућних библиотека са више од 80 књига, њих 16,9 одсто, имају веће могућности да развију читалачке навике, навели су истраживачи.

Подаци говоре да млади мало читају током распуста када имају доста слободног времена, што највише одражава читалачке навике адолесцената, поготово кад је ријеч о књигама изван лектире.

Охрабрује податак да 80,1 одсто ученика уз лектиру чита и друге књиге, а они који показују бољи успјех чешће читају књиге које нису на попису обавезне лектире.

Ученици најрадије читају романе, приповијетке, новеле и драме, а најмање лирске пјесме и бајке.

- Похвално је да су готово сва дјела за која су се ученици изјаснили да би их жељели читати у текућој години високе естетске вриједности, нема шунд литературе - наведено је у истраживању.

Охрабрује чињеница да код испитиваних ученика нема раскорака између обавезне и личне лектире, чему је допринијело и скорашње иновирање наставних програма у Републици Српској, истакли су истраживачи.

Резултати овог истраживања су показали да је неопходно развијати читалачке навике кроз процес наставе, али и у породици.

- Неопходно је посветити довољну пажњу континуираном и осмишљеном стручном усавршавању наставника, осавремењивати наставну методологију, повезујући наставу с музејима и библиотекама, са позоришном и филмском уметношћу, као и са одабраним садржајима које нуди интернет - истакнуто је у истраживању.

Тако би се, како је наведено, омогућили оптимални услови за подстицање читалачке мотивације и развијање љубави према књизи код свих ученика.