Гирска пећина се сврстава у природна добра од великог значаја, односно природна добра прве категорије. Смјештена је на сјевероисточним падинама планине Озрен, у селу Доње Гире, 27 километара од Сокоца.

Улаз у пећину је на 890 метара апсолутне висине. Из пећине током цијеле године истиче поток који се послије стотинак метара улијева у ријечицу Ријеку, лијеву притоку Биоштице. Пећина се спелеоморфолошки састоји од “Главног канала”, дугачког 930 метара, и неколико мањих, укупне дужине 1.300 метара. “Глави канал” се завршава сифоном, удаљеним 930 метара од улаза, изнад кога се настављају два канала дуга по стотину метара. Пећински стубови у главном каналу достижу пречник и до три метра, а канал је испуњен и саливима, коралним накитом, сталактитима и драперјем.

“Главни канал” цијелом дужином протиче поток дубок од 20 до 50 центиметара. Поједине дворане су широке и високе до 15 метара. Пећина је изузетно богата пећинским накитом, посебно централни и завршни дио, као и један мањи бочни канал близу улаза. Пећински стубови, на појединим мјестима широки и до три метра, спадају у најљепше примјерке пећинског накита у пећинама Републике Српске.

Пећина је само једном спелеолошки истраживана, 1893. године (Јамарско друштво “Чрни галеб” из Преболда, Словенија). За вријеме истраживања поџемни канали су грубо измјерени. Топографски цртеж није сачуван.