Ударне рупе, улегнућа и друга оштећења путева су наша стварност и свакодневица, а нажалост често су узрок због којег четвороточкаше возимо мајстору, као и црних статистика на друмовима.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске током 2021. године догодила се 91 саобраћајна несрећа узрокована лошим стањем пута. Годину раније, из истог разлога десило се 70 саобраћајних несрећа, од којих је једна имала трагичан завршетак.

Подаци Свјетске здравствене организације говоре да је БиХ једна од земаља у којој је висок број погинулих у саобраћајним несрећама. Тако њихове посљедње статистике кажу да на 100.000 становника у БиХ погине 15,7 особа на друму.

Саобраћајна полиција Републике Српске тек од 1. јануара 2020. године на другачији начин пише извјештаје о саобраћајним несрећама у које је уврштен и утицај пута на њу. Уведен је такозвани “утицајни фактор” којих има обавезно више од једног, што је донекле показало каквим путевима се возимо. Према новим правилима, анализира се да ли је пут допринио настанку саобраћајне несреће, да ли је у вези са могућношћу избјегавања несреће и да ли је у вези са тежином посљедица. “Путеви Републике Српске” прије неколико година пописали су опасна мјеста за вожњу, такозване “црне тачке” и њих има више од 50. Нажалост, неке од тих лоших дионица још чекају на санацију и поправак оштећења. Међу њима су опасне кривине у мјестима Тутњевац, Пиљагићи и Љубогошта. Док чекају “пеглање”, односе животе.

Да лош пут и те како “погодује” тешким несрећама и трагедијама на друму говори црна саобраћајна статистика и текстови о трагедијама. Тако су мјештани Друговића окривили пут за трагичну несрећу у којој су у мају 2017. године у директном судару живот изгубиле Ана Милетић и њена сапутница Дајана Јокановић.

- Постоји огромна рупа на путу у коју су вјероватно несрећне дјевојке дијелом упале, а у покушају да је избјегну, прешле су у супротну траку те се директно судариле са другим аутом - изјавио је након несреће медијма један мјештанин Друговића, који није желио да се представи.

Рупе

Већина возача скоро свакодневно муку мучи да избјегне оштећења на путу, а многи од њих због блиског сусрета са “црном рупом” умало су завршили у јарку те морали код мајстора.

Адвокат Марко Микеш имао је такво искуство због чега планира да поднесе пријаву против надлежних, јер је остао без гуме на свом четвороточкашу.

- Ко зна шта би било да нисам успио да савладам аутомобил и зауставим се. Након упада у рупу одмах ми је пукла гума и аутомобил је почео да се заноси те сам једва успио да га зауставим. Те рупе прво нисам уочио, а и да јесам нисам могао да их обиђем, јер бих прешао у супротну траку којом је тада наилазио камион и дошло би до судара који би вјероватно завршио трагично - испричао је Микеш.

Појаснио је да се све десило на путу од Козарске Дубице до Градишке, на дионици удаљеној 10 километара од мјеста Орахова.

- Оштећења на путу нису била видљива јер је тога дана и раније падала киша па су рупе биле напуњене водом. Није било никаквог знака да је оштећен коловоз. То је јако опасно и да нисам искусан возач који иза себе има “милион” километара, ко зна шта би било. Возио сам дозвољеном брзином, чак и нижом. Иза мене је ишао неки момак са “аудијем А3” коме је од удара пукла и фелга на возилу и оштећени је неки сензор. Он је такође једва остао на путу - рекао је Микеш.

Истакао је да се шокирао када је по доласку саобраћајне полиције измјерена дубина и ширина рупа.

- Једна је била дубока чак седам, а друга пет центиметара, обје су биле већег обима и ширине. То су јако опасне ствари и да је за воланом био неко млад и неискусан, излетио би са пута и погинуо - рекао је Микеш те додао да су након његовог проблема и упозорења те рупе асфалтиране.

Најавио је да ће тражити одштету и поднијети кривичну пријаву против управљача пута који није означио оштећење на путу нити га санирао.

Шта кажу стручњаци

Стручњаци упозоравају да оштећења на путу и те како имају утицај на саобраћајне несреће, поготово на тежину посљедица.

Вјештак саобраћајне струке Недељко Вучен сматра да капацитет путева није пратио повећање броја возила, што је довело до гужви на саобраћајницама.

- Веома често се несреће дешавају у кривинама гдје је главни узрок неприлагођена брзина, али у пракси сам имао случајеве да је недовољан радијус кривине и недовољан њен попречни пад довео до излијетања возила. Да је у неким случајевима радијус кривине био добар и попречан пад исправан, до несреће и поред брзине можда не би ни дошло - тврди Вучен.

Наглашава да недостатак заштитне ограде на путевима доприноси да посљедице несреће буду теже и са трагичнијим исходима.

- Често на појединим мјестима и кривинама нема ограде. Због тога када возило слети с пута нема га шта успорити и зауставити па долази до превртања - појаснио је Вучен.

Истакао је да ударне рупе на путевима углавном оштећују возила, што свакако може довести до тога да возач изгуби контролу над аутомобилом. Нагласио је да су му у дугогодишњој каријери вјештака остала у памћењу два случаја гдје погрешно урађен пут у кривинама довео до тешких несрећа.

- Први случај се десио у још прије 30 година у насељу Врбања. Ријеч је о такозваној “Мариној кривини” у том насељу. Током увиђаја смо утврдили да је радијус кривине премали, а њен попречни пад је за око 30 метара био недовољан. Након те несреће смо обавијестили тадашње надлежне за путеве па је урађена реконструкција и исправљени недостаци - рекао је Вучен.

Према његовим ријечима друга кривина на којој се дешавају несреће због лоше урађеног пута се налази на магистралном путу у Друговићима и она још нажалост није адекватно санирана.

- У пракси сам вјештачио најмање десетак несрећа које су се десиле на том мјесту. Било их је са тешко повријеђеним и са смртним исходом. Радијус те кривине није добро урађен - казао је Вучен.

Он је истакао да се с циљем веће безбједности саобраћаја мора посветити пажња одржавању путева и њиховом пројектовању.

- Неопходно је на свим ризичним дионицама поставити заштитне ограде и заштитне мреже. Коловозе треба поправљати и уклањати нестабилно камење поред пута. Радијус кривина, као и попречни пад коловоза потребно је урадити у складу са техничким нормативима, а не да се ради скоро па напамет - истакао је Вучен.

Замјеник директора Агенције за безбједност саобраћаја РС Милија Радовић каже да су бољи путеви безбједнији за саобраћај те да оштећења на путевима свакако могу да буду један од узрока несрећа.

- Да пут нема утицаја онда не бисмо имали опасна мјеста и црне тачке гдје се често дешавају несреће. Ако имате случај да је рецимо бетонска бандера близу коловоза и у њу удари возило, то може довести до погибије. Посљедице несреће биле би мање да је бандера била ограђена или удаљена од коловоза - рекао је Радовић.

Нагласио је да процјене из стручне литературе говоре да пут и околина утичу на несреће од 31 до 33 одсто.

- Према подацима МУП-а РС за 2020. годину због утицаја пута десила се 61 несрећа са материјалном штетом, а седам са лаким повредама, док је у једној несрећи забиљежен смртни исход, а у једној су учесници задобили тешке повреде - казао је Радовић.

Подсјетио је да на путевима у РС постоје 54 обиљежена опасна мјеста и да се сваке године врши провјера и процјена опасних дионица за саобраћајне несреће и дају препоруке за отклањање недостатака.

- У којој мјери они који управљају путевима успијевају да реализују те препоруке, немам података. Према правилима и законима управљач пута је дужан да отклони оштећења и неправилности на коловозу, а док то не уради, та мјеста морају бити обиљежена да возачи знају да наилазе на опасно мјесто или оштећење па да прилагоде вожњу - рекао је Радовић те додао да нажалост у пракси није све идеално па постоје и необиљежена оштећења.

Ипак сматра да се не може рећи да су наши путеви нешто опаснији у односу на путеве у окружењу и регији.

- У земљама ЕУ се раде одређене процјене безбједности путева, што је колико знам спроведено и у ФБиХ, али то није рађено за Републику Српску. Да би се утврдило да ли је пут узрок несреће и тешких посљедица неопходно је урадити вјештачење да буде утврђено колико су оштећење пута или ударна рупе утицали на то да се деси нека несрећа, а колика је одговорност возача - рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, пракса да се у записницима о саобраћајним несрећама пише и о утицај пута на несрећу је од великог значаја за повећање безбједности у саобраћају.

Адвокат Драган Станишић каже да се свакодневно већ 11 година сусреће са проблемима у вези са саобраћајним несрећама које се дешавају због оштећеног и лошег пута.

- Прошле године сам имао десет предмета против оних који управљају путевима, који су углавном успјешно окончани. Има разних врста несрећа за које су лоши путеви узрок - рекао је Станишић, додајући да случајева са тежим тјелесним повредама и оних са смртним исходом на срећу није ни имао.

Истакао је да се много несрећа дешава због одрона те да је пут од Карановца, од Бањалуке до Јајца један од најопаснијих.

- Током прошле године имао сам три или четири несреће гдје је људима пао камен кроз прозор или на хаубу - рекао је Станишић.

Осим тога, врло често, како каже, има случајева гдје су саобраћајни знакови неадекватно постављени.

- То је у принципу одговорност управљача пута. Прије неки дан сам имао случај када је полиција окривила дјевојку за одузимање првенства пролаза, а знак који је био на коловозу се налазио наслоњен са стране на ограду, искривљен под неким углом. У том случају је под знаком питања да ли је жена уопште могла да уочи тај знак да постоји. Суд је у прекршајном поступку жену ослободио - рекао је Станишић.

Надокнада штете

Према ријечима Милије Радовића свако ко због утицаја пута претрпи штету има право на надокнаду, али се мора доказати да је на несрећу утицало оштећење на коловозу или нека друга неправилност пута.

- Да би неко уопште ушао у процес надокнаде штете од управљача пута, возач мора да се након несреће заустави на лицу мјеста и да полиција обави увиђај и сачини записник. Затим је потребно одвести возило на процјену штете и тек онда поднијети захтјев за надокнаду - рекао је Радовић.

Истакао је да се штета настала због утицаја пута може наплатити само ако је возач прилагодио вожњу условима и стању пута и ако није одговоран за несрећу. Многи возачи сматрају да се доказивање штете састоји од неколико фаза и сложених процедура па се само ријетки упуштају у ту “борбу са вјетрењачама”.

Руководилац сектора за обраду и ликвидацију штета у осигуравајућој кући “Аура” Слађан Јововић рекао је за “Глас Српске” да је у посљедње вријеме веома честа појава да људи долазе код њих да траже информације због оштећења.

- Постоји и велики број људи који не пријаве никоме ништа, јер сматрају да су оштетили своје возило и да немају право на накнаду и онда сами са својим средствима то санирају. Јаве нам се само ови мало упућенији - рекао је Јововић.

Објаснио је да клијенти праве грешку што оду са мјеста гдје се догодила несрећа па је послије тешко доказати да ли је то оштећење настало због узрока пута.

Одговорност

Директор Осигурања “Гарант” Горан Радовић такође је потврдио да се људи обраћају осигуравајућим кућама те да нису упућени како да остваре своја права.

- Људи се по инерцији обраћају осигуравајућим друштвима за надокнаду штете, а то уопште није одговорност осигуравајућих друштава. Они се морају обратити одговорном предузећу, односно онима који одржавају дионицу гдје се десила несрећа или локалном предузећу у граду гдје су имали пех да оштете возило на путу - појаснио је Радовић.