Нацртам ономад заставу с љиљанима на табли и питам дјецу: „Колико вас би обукло мајцу с оваквим детаљима?“

Неко? Нико.

– А колико вас Босну сматра својом државом, а себе Босанцем?

Неко? Нико. Добро.

У ствари није … Љиљан, из чистог незнања омрзнут у васколиком срБству представља чест мотив у хералдици. База се везује за Француску, преко које се проширио на Шпанију, Луксембург, дијелове данашње Kанаде, док на српски двор стиже из Источног Римског Царства, данас познатијег под именом Византија.

Хришћанство га препознаје као „богородичин цвијет“ и симбол „светог тројства“. Упоришта у исламу не постоје.

На заставу краља Твртка доспијева по крунисању (круном Немањића) у Милешеви 1377. године. 
За потврду идентитета краља Твртка, парафразираћу навод из „Повеље Дубровчанима“: „Ја, Стефан Твртко Kотроманић, краљ Срба, Босне, Приморја и Хумске земље, идех у србску земљу и бих богом дарован, вијенцем краљевства прародитеља мојих Немањића“.

Дотадашња пракса крунисања у Жичи избјегнута је због тога што се манастир није налазио на његовој територији, а и због култа Светог Саве, већ распрострањеног међу Србима.

Стога, не постоји ни најмања сумња да краљ Твртко припада плејади српских средњовјековних владара.

То што је кокетирао с римокатоличанством и богумилством, не можемо посматрати кроз данашњи контекст религије.

Промијенити религијску припадност или бити наклоњен једној, па другој, у средњем вијеку био је чисто политички потез. Упоредив с преласком из СДС-а у СНСД данас.

Елем, да не одем у дигресију, шта је суштина?

За тридесет година смо искључиво властитим незнањем и немаром постигли да мрзимо оно што смо љубоморно чували толико година. Љиљане и Босну.

Па свако ко каже да је Босанац, он или је Муслиман или Србин, али се у јавности третира као изрод.

Искључивост у везивању Срба само за Републику Српску пријети да разбије континуитет нашег присуства и државотворности на простору БиХ.

Зашто би нам био споран назив Босна? Да ли по истом кључу можемо да се одрекнемо Рашке или Дукље? Је ли мора стајати „српски“ као потврда идентититета?

По том принципу придјев „српски“ ћемо сутра додавати испред Kрушевца или Новог Сада, као што смо направили онај циркус са Сарајевом, наводно одвајајући „наш дио“, па неповратно изгубили осјећај припадности граду који су подизали Срби. Да ли заиста не знамо разликовати географску, етничку и вјерску припадност? Биће да не знамо.

Е, због тога ће се за педесет година учити да у Босни живе Босанци, као аутохтоно становништво и Срби чије се значајније присуство биљежи тек од краја двадесетог вијека.

Не прекрајајте историју! Немамо право унуцима оставити земљу у којој ће бити подстанари.

Средњевјековна Босна је де јуре српска држава.

Kраљ Твртко је српски краљ.

Љиљани су хришћански симбол.

Је ли ово тешко запамтити?

Пише: Давор Цицовић