Покољ у селу Грубори 1995. злочин jе над српским цивилима коjи су починили припадници антитерористичке jединице „Лучко“ у саставу Специjалне полициjе Републике Хрватске током злочиначке акциjе „Олуjа обруч“ 25. августа 1995. године, односно одмах након злочиначке акциjе „Олуjа“.
Злочин jе извршен над свим преосталим цивилима српске националности засеока Грубори коjи су остали у своjим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње Републике Српске Краjине. За оваj злочин нико ниjе кажњен, а подигнути споменик у Груборима, неколико пута jе рушен од Хрвата.
Претходница
Распадом друге Југославиjе више од два милиона Срба нашло се на простору западно од риjеке Дрине, односно ван граница СР Србиjе. Распад СФРЈ средином 1991. године донио jе са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто су хрватски сепаратисти жељели да, поред самосталности добиjу и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевjековни сан Хрвата о независноj држави.
Власти СР Хрватске су у jесен 1990. године илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промjенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином. То jе довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. године хрватска полициjа почиње упаде у српска мjеста, а Срби одговараjу подизањем барикада. ЈНА jе све до средине љета 1991. године била тампон зона, а онда jе и сама била нападнута од хрватских паравоjника.
Тако jе отпочео и рат у Хрватскоj коjи jе траjао пуне четири године. У том рату jе створена Република Српска Краjина, коjа jе обухватала Сjеверну Далмациjу, Лику, Кордун, Баниjу, Западну и Источну Славониjу, Барању и Западни Срем. У априлу 1992. године у централноj jугословенскоj републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључаjу и отпочиње крвави рат између три народа, коjи jе траjао три године. Почетком маjа 1995. године у злочиначкоj акциjи хрватских снага „Бљесак“ окупирана jе Западна Славониjа, а српско становништво jе протjерано, имовина им је спаљена, опљачкана и порушена.
Три мjесеца касниjе хрватска воjска, заjедно са Петим муслиманским корпусом Армиjе Босне и Херцеговине и НАТО авиjациjом 4. августа 1995. године започела jе геноцидну акциjу „Олуjа“, над простором Книнске Краjине (Лика, Сjеверна Далмациjа, Кордун и Баниjа), када jе протjерано из Краjине више од 280.000 српских цивила, коjи су у колонама кренули ка Србиjи.
Злочин
У српском засеоку Грубори, српског села Плавно до „Олуjе“ било jе више од 70 мjештана коjи су живели у 24 куће. У засеоку Грубори jе остало 13 мjештана, углавном стариjих од 40 година. Они нису смјели послије 5. августа 1995. године спавати у своjим кућама, већ су спавали обично у шталама и траповима. Становници Грубора коjи су се боjали хрватске воjске су 5. августа 1995. кренули у колонама за Србиjу.
Тек 8. августа 1995. први пут у Груборе долази хрватска воjска, коjа издаjе наређење мjештанима да 25. августа 1995. дођу код локалне школе ради „пописивања“. Тако jе 7 мjештана отишло, а шест jе остало, коjи су таj дан убиjени. Седам мjештана Грубора одлазећи до школе видјело jе пуно хрватских воjника како иду ка центру њиховог засеока. Наводно да су кренули да обезбјеђуjу пругу Загреб-Сплит ради проласка „влака слободе“. Пола сата касниjе, из Грубора се jасно видио дим и чула се пуцњава. Када се оних седам мjештана вратило циjели засеок jе био у пламену, запаљен: куће и љетнина и штале.
Затечено jе 6 убиjених мjештана, коjе су убили припадници хрватске полициjе из специjалне jединице „Лучко“. Сви су они имали ране од метака и ножа.
Припадници УНПРОФОР-а су истог дана уочили дим запаљених кућа и затекли тиjела убиjених цивила. Припадници УН-а су снимили спаљено село и изjаву команданта книнског подручjа генерала Воjске Републике Хрватске Ивана Чермака. Оваj злочин су припадници УНПРОФОР-а приjавили своjоj команди, коjа jе игнорисала упозорења, тако да су се злочини на подручjу тадашње Републике Српске Краjине наставили. Један од починиоца злочина jе сљедећи дан у Рамљанима запалио више српских кућа.
Фото: jadovno.com
Изјаве свједока
Душанка Грубор, мjештанка Грубора, каже сљедеће:
- …Дошла сам до штале, jер се видио дим одатле. Горила jе жива стока, а jа сам дозивала мужа Јову. Покраj убиjених крава лежао jе и моj муж, а грло му jе било пререзано, а недостаjало му jе пола лица. Била сам у шоку и тражила помоћ. Отрчала сам у кућу Милоша Грубора, коjи jе болестан лежао у кревету. Нашла сам га на поду куће, како у пиџами лежи у локви крви, поред су биле чауре од метака. Дозивала сам своjу свекрву Мариjу, али њу нисам нашла. Спустила се ноћ над Груборима, а сутрадан нас jе УНПРОФОР одвезао у Книн. Одатле смо наставили потрагу са преживjелима дан касниjе. Тако сам у згаришту своjе куће нашла своjу свекрву Мариjу како сва изгорjела лежи на леђима. На ливади смо 26.8.1995. нашли два леша, Милицу Грубор коjа jе била избодена ножем и изрешетана рафалима. А мало даље био jе и леш Ђуре Карановића, коjи jе такође имао ране од ножа на врату, а на грудима ране од метака. Јован Карановић jе изгорио у своjоj кући, видjели смо зграриште. УНПРОФОР jе све то сликао и снимио, пописао имена жртава…
Иван Чермак, генерал хрватске воjске 27.8.1995. испред камера ХТВ-а говори сљедеће:
- Нaлaзимо сe у сeлу Грубори у jeдном од чeтничких упориштa коje je у aкциjи чишћeњa тeрeнa, eво видитe, ту je дошло до вaтрeног окршaja измeђу спeциjaлних jeдиницa МУП-a и зaостaлих чeтничких групa. Било je нeгдje око дeсeт тeрористa коjи су пружaли отпор. У том трeнутку дошло je до пaљeњa сeлa…
Саша Милошевић, припадник ОУН-а за сектор „Југ“ изjављуjе сљедеће:
- Зaтeкли смо кућe у плaмeну, a ускоро су дошли и прeживjeли мjeштaни. Жeнe су почeлe стрaвично нaрицaти. Двa дaнa смо пронaлaзили лeшeвe мjeштaнa Грубора, углaвном су то били стaрци и ниje било видљивих трaговa борбe. Било je очито дa су све жртвe мaсaкрирaнe. О свeму смо одмaх извиjeстили официра Кaрољa Донду, те Ивaнa Чeрмaкa…
Имена жртава
Злочин jе извршен над свим затеченим становницима Грубора и том приликом су убиjени: Мариjа Грубор (1905.), Милош Грубор (1915.), Јован Грубор (1930.), Милица Грубор (1944.), Ђуро Карановић (1954.) те Јован Карановић (1922.).
Починиоци злочина
Оптужени за извршење убистава Срба у Груборима су командир групе Фрањо Дрље, затим Божидар Краjина и Игор Бенета. Командант специjалне полициjе Републике Хрватске, Жељко Сачић се терети да ниjе ништа учинио да би спријечио злочин у Груборима, док jе генерал Воjске Републике Хрватске Иван Чермак имао командну одговорност.
Посљедице
У српском селу Грубори, краj Книна данас нико не живи. Породице убиjених мјештана Срба живе у Србиjи и ишчекуjу шта ће Врховни Суд Хрватске да пресуди у вези убиства њихових наjмилиjих. Озбиљна истрага хрватске полициjе у вези убиjених српских цивила у Груборима никада ниjе спроведена, иако су припадници посматрачке мисиjе ОУН у Книну више пута указивали на то да се мора спровести.
Суђења и оптужнице
За оваj злочин Тужилаштво Хрватске jе оптужило три припадника хрватске Антитерористичке jединице „Лучко“, то су: Божидар Краjина, Фрањо Дрљо и Игор Бенета.
Прва двоjица су jуна 2014. ослобођени пред Жупаниjским судом у Загребу, а Игор Бенета ниjе дочекао почетак суђења. Он jе био у бјекству и пронађен jе мртав у jедноj шуми у Лици марта 2012. године када jе покренута истрага у вези „Случаj Грубори“ од стране министра унутрашњих послова Хрватске 2011. године. Његова маjка мисли да jе он убиjен као „непожељан свjедок“.
У Хашком Трибуналу од 2005. до 2012. године за оваj злочин jе суђено троjици хрватских генерала: Иван Чермак, Анте Готовина и Младен Маркач. Иван Чермак jе ослобођен априла 2011. године, док су остала двоjица ослобођени и пуштени на слободу 16. новембра 2012. године, уз неописиво славље у Хрватскоj.
Да се не заборави и не понови!
