Требињац Горан Јанковић, радник Комуналног предузећа у сектору за градску чистоћу, сваког јутра са метлом у руци обилази улице, празни контејнере, брине о чистоћи града, а на паузи одлаже рукавице у торбу и трчи до Народне библиотеке гдје тихо заузиме своје мјесто у читаоници, узима књигу у руке допуштајући да га ријечи одведу далеко од свакодневице.

Док многи паузу користе за кафу и кратки предах, Горан своје слободне минуте најрадије проводи у читаоници Народне библиотеке, а због свог ведрог духа омиљени је посјетилац запосленима у библиотеци, који су га ове године угостили на пријему за најактивније читаоце.

- Још као мали дјечак волио сам мирис књиге, читао сам и откривао један други свијет. У једном периоду сам направио малу паузу, али страст и љубав према читању вратила ме је у праву установу, у библиотеку, међу полице гдје изгубим појам о времену и стварности - каже Горан и додаје да воли класике, али и савремене писце.

Истиче да воли свој посао и да је срећан, али истиче да књигом храни своју душу.

- Лијеп је осећај када знаш да си допринио да град изгледа љепше. Посао је физички захтјеван, али када узмем књигу, као да отпутујем негдје далеко. Књига ми одмори главу боље него било шта друго - каже Горан који има 44 године и први посао је добио прије неколико мјесеци управо у Комуналном предузећу.

Иако је срећан на свом послу и не жали се, Горан признаје да има и један тихи сан.

- Послије комуналног, волио бих да радим у библиотеци. Међу књигама се осјећам као код куће - каже Горан.

Истиче да се сви изненаде када каже да ради у градској чистоћи, а да воли пуно да чита. И колеге су се на почетку изненадиле када су сазнале за његову навику, али сада га са симпатијама гледају.

Библиотекари су га већ добро упознали. Кажу да је један од најредовнијих посјетилаца.

- Иако долази у радној униформи и са мало времена на располагању, Горан је доказ да љубав према књизи нема везе са занимањем, већ са радозналошћу и жељом за знањем - истичу у Народној библиотеци.

Мирела Ћук, књижничар у Народној библотеци Требиње, каже да је Горан редован корисник, изузетно пристојан и да увијек зна шта хоће.

- Сви волимо Горана, јер у библиотеку уноси посебну енергију. Воли много да чита и није тешко примијетити да ужива међу књигама - истиће Мирела.

Горан остаје вјеран и улицама и страницама – дању брине о чистоћи града, а у паузама његује своју љубав према књигама.

Он је примјер да срећа често лежи у једноставним стварима: у поштеном раду, доброј књизи и сновима који нас покрећу.