Нови талас поскупљења нафте на свјетским берзама, изазван ескалацијом сукоба на Блиском истоку, већ се прелио на домаће бензинске пумпе и пријети да покрене ланчани раст цијена робе и услуга у Републици Српској.

Након што је нафта на свјетским берзама у петак достигла вриједност од 87 долара по барелу, домаћи стручњаци упозоравају да би наставак овог тренда већ идуће седмице могао подићи цијене горива за додатних десет фенинга.

У случају раста на 100 долара, литар горива могао би се поново приближити граници од три марке. Промјене су већ видљиве на терену, а у Бањалуци је у петак дизел продаван и по 2,85 КМ, док су поједине пумпе у ФБиХ подигле цијене и до 50 фенинга.

Алтернативни извор

Аналитичар и познавалац кретања на нафтном тржишту Владимир Грујић истиче да глобална дешавања већ имају директан утицај на цијене.

- Сваким даном наставка сукоба на Блиском истоку ситуација са поскупљењем горива биће све озбиљнија. Истовремено имамо два велика сукоба, у Ирану и Украјини, који утичу на ланце снабдијевања. Не очекујем прекид испорука домаћим пумпама, јер ће добављачи наћи алтернативне изворе, али је поскупљење извјесно - казао је Грујић.

Према његовим ријечима, набавне цијене горива већ су значајно порасле.

- Цијене горива у набавци у посљедњих седам дана порасле су за око 35 фенинга по литру. Ако се оваква ситуација настави, тренд поскупљења могао би се наставити - истакао је Грујић.

Додаје да за сада нема назнака да ће велике свјетске економије интервенисати како би стабилизовале цијене нафте.

- Једина позната мјера је да су САД одобриле трговину руском нафтом танкерима, која је била под ембаргом због рата у Украјини. То су већ искористиле неке земље, попут Индије - навео је он.

Када је ријеч о домаћим властима, Грујић подсјећа да постоји механизам који би могао ублажити раст цијена.

- Власти имају могућност да привремено суспендују акцизе и путарине које значајно учествују у цијени горива. Ипак, сумњам да ће се то десити због недостатка политичке воље, јер тај механизам до сада није кориштен - рекао је Грујић.

Према његовим ријечима, ера јефтиног горива је завршена, а то ће се одразити и на друге цијене.

- Како цијена горива утиче на готово све робе и услуге, реално је очекивати ланчана поскупљења у многим секторима - нагласио је он.

Економска логика

Директор Подручне привредне коморе Бањалука и економиски аналитичар Александар Љубоја истиче да се поскупљење горива са пумпи веома брзо преноси и на привреду.

- Прво што видимо јесте раст цијена на пумпама, што ће повећати трошкове транспорта и имати директан удар на кућне буџете - рекао је Љубоја.

Према његовим ријечима, поскупљење енергената аутоматски повећава производне трошкове.

- Све индустрије које користе течна горива као енергент имаће повећање производне цијене. Ако повећају цијене производа постају мање конкурентне, а ако не повећају, смањују марже и ризикују проблеме у пословању - појаснио је Љубоја.

Он истиче да поскупљење енергената готово неизбјежно доводи до раста цијена робе.

- Када расте цијена енергената, расте и цијена готових производа. То је једноставна економска логика - рекао је Љубоја.

Ипак, упозорава да у оваквим ситуацијама често има и шпекулација.

- Увијек постоји и онај дио гдје појединци покушавају да искористе талас поскупљења и подигну цијене неоправдано. То је питање за инспекцијске органе - додао је Љубоја.

Он је нагласио да је тешко прогнозирати колико би цијене могле расти.

- Свједоци смо да су у посљедњих десет година овакви потреси на тржишту доводили до раста цијене сирове нафте и до 30 или 40 одсто. Након тога цијене падну, али се никада не враћају на претходни ниво - истакао је Љубоја.

Захтјеви за корекцију

Потпредсједник Уније послодаваца РС и предсједник Удружења саобраћаја и веза Дејан Мијић упозорава да би највећи удар могао осјетити сектор превоза.

- Ситуација код превозника у путничком саобраћају била је тешка и прије ових поскупљења. Недостатак возача, мали број путника и раст трошкова већ годинама оптерећују овај сектор - рекао је Мијић.

Додаје да гориво сада чини значајан дио укупних трошкова, те да његово учешће већ сад прелази 40 одсто.

- У таквим условима готово је извјесно да ће доћи до поскупљења превоза - нагласио је Мијић.

Према његовим ријечима, већ сада је видљиво да се број линија смањује, те да многе које су саобраћале ранијих година више не постоје.

- Ако се овај тренд настави, могли бисмо доћи у ситуацију да зависимо од превозника из ФБиХ - упозорио је Мијић.

Он подсјећа да су представници јавног градског превоза у Бањалуци још у августу прошле године затражили повећање цијена карата, али да надлежни до данас нису одговорили на тај захтјев.

- Према тренутним калкулацијама, потребно је око десет одсто поскупљења да би се покрили досадашњи растући трошкови. Међутим, ако се у обзир узме и ова нова ситуација, извјесно је да ћемо морати кориговати раније поднесени захтјев додатним процентима - казао је Мијић.

Власник бањалучке компаније "Крајина клас", у оквиру које послује ланац пекара "Мања", Саша Тривић сматра да је још рано за озбиљне калкулације.

- Нисмо још ништа рачунали. Надамо се да ова ситуација неће трајати дуго и да је ријеч о привременом поремећају - рекао је Тривић.

Он сматра да је дио тренутних кретања на тржишту резултат шпекулација.

- За сада не недостаје нафте. Ово је више прича великих играча на свјетском тржишту - додао је Тривић.

Паника

С друге стране, из удружења потрошача упозоравају да нагли раст цијена изазива забринутост међу грађанима.

Предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја Снежана Шешлија каже да су грађани шокирани брзином поскупљења.

- Цијене горива у року од 12 часова порасле су за неколико фенинга по литру. Није толико спорна сама цијена, колико начин на који је она повећана, без најаве и објашњења - рекла је Шешлија.

Додаје да је то изазвало извјесну панику. Људи, према њенинм ријечима, страхују од нових поскупљења и размишљају о стварању залиха, посебно основних животних намирница.

Она је истакла да је важно да институције благовремено информишу грађане.

- Најгоре је када нема јасних информација, јер тада паника лако расте - поручила је Шешлија.

Хронични стрес

Психолог Маја Савановић Зорић упозорила је да дуготрајна економска неизвјесност код људи изазива хроничан стрес, раздражљивост и осјећај беспомоћности, јер мозак природно тежи стабилности и предвидивости.

Посебан притисак, како каже, осјећају породице са дјецом које планирају њихову будућност, што додатно појачава напетост у свакодневном животу. - Економска стабилност није само финансијско питање, већ и питање менталног здравља цијеле заједнице - истакла је Савановић Зорић.

Додала је да дуготрајна неизвјесност може довести и до пораста анксиозности, породичних конфликата и неповјерења према институцијама.