Узимам Бога за свједока и Млађег Тешу ако није постао дементан. Немам више кога. Остали на небеским тротоарима око једне звијезде као око логарске ватре, вјечито млади, уз хармонику пјевају "Над Краљевом жива ватра сева", пију вино из подрума Светог Трифуна, припити пуцају муњама и грме на нас што смо лако допустили да нас олош попишмани или су негдје у бијелом свијету, боре се за кору хљеба и да их не би депортовали крију да су били. А били су.
Били су тог маја деведесет друге кад се свијет преламао на коју ће страну. На свијетло или у таму. На побједу и слободу или на пораз и ропство. Били су. Ја нисам.
Битка је трајала већ четврти дан. С једне стране ХВО "Краљ Твртко", чета Хоса, Прва Санџаклијска брига, 101 . бригада, Специјална бригада "Армије БиХ", Специјална јединица Мупа, "Ласте", а са друге два оклопна транспортера из Војквића, вод Специјалне милиције, четири војника Српске добровољачке гарде, добровољаци из Неџарића и браноци Касиндолске улице. Пробој тих шесто метара дубине бојишта требао је "Армији БиХ" да би око 70 хиљада војника Првог корпуса имали слободан излаз из Сарајева а тиме и могућност активног учествовања у борбама на другим бојиштима.
Два дана раније нападачи су имали успијеха и кроз Нике Колумбића стигли су на стотињак а кроз Лепеничку улицу на седамдесетак метара до пробијања коридора. У борбама прса у прса враћени су на почетне позиције, али и браниоци су претрпили губитке. Неџарићани су имали два погинула и вратили су се у свој кварт, рањени су Бојке и Рамбо и Српска добровољачка гарда се повукла, пријетио је напад на Војковиће и Ћена је повукао Меха и Маџију, Специјална милиција се вратила на Илиџу у резерву и у Касиндолској је оставила само своје припаднике из те улице. Гавран, Ноне, Кићо, Згембо, Кезун. Њих пет заједно са Жаром и Немањом Телцом држали су кључни положај, на раскрсници.
То четврто јутро, око седам сати, кренуо је нови напад. Одбране се увијала али није ломила.Њихова друга линија фронта била је у Малом Зворнику. Негдје око десет сати курир Сретен Србијанац дошао је до Горког, командира одбране, са наредбом команданта да се организује повлачење војске и цивила према аеродрому који је још држала ЈНА и даље према Лукавици. На Горкијев упит да ће тим маневром пасти Илиџа и питање је даљег тока рата, Сретен је само слегнуо раменима.
- Не знам ја. Моје је било да ти пренесем наредбу, а ти види...
Изгледа биће мрак.
Горки је зовнуо три командира водова Шанета, Рада, и Мигу и пренио им наредбу а Сретену Србијанцу и Старијем Теши наредио да организују извлачење жена и дјеце,
- Што прије и брже. Само најосновније ствари. Документе, паре и накит.
Он је отишао до раскрснице.
Испред куће, на тротоару, у заклону од врећа пуњених пијеском, њих шест је поставило два митраљеза М53, велики касетофон са звучницима прикључили на Фапов акумулатор и пуцају и пјевају. "Над Краљевом жива ватра сева..." Гавран је сједио у заклону иза куће, пушио и поправљао затварач на својој пушци.
- Дошла наредба да се повлачимо према аеродрому и Лукавици".
- Гдје ћемо ово пустити. Изгубићемо рат.
- Не знам ја.
- Сачекај ту, док видим с њима.
Гавран спусти пушку и оде у заклон од врећа пуњених пијеском. Није се дуго задржао.
- Ми се не повлачимо.
- Како не повлачите.
- Тако, не повлачимо. Па ти види.
Згранут, забринут, уплашен и очајан Горки се врати на линију одбране. Сретен Србијанац и Старији Теша водили су колону жена и дјеце према аеродрому, а браниоци су се повукли за два реда кућа. Педесетак метара. Још увијек су пуцали. Командир одбране опсова и зовну командире водова.
- Нема повлачења.
- Али наредба
- Јебеш наредбу
- Ја свој вод повлачим. Док сам ја командир вода...
- Ти више ниси командир вода. Сви назад на напуштене положаје.
Поред куће на раскрсници, скоро читав видљив муслиманским снајперистима, стајао је Гавран и руком махао дајући знак да се војска врати.
Висок ко јаблан.
Ко Војвода Вук.
Нерањив.
Знала су то браниоци Касиндолске улице. Назирао се трачак свјетла. Војска се вратила на напуштене положаје. Старији Теша је псовао.
- Шта ме зајебавате. Ај тамо, ај вамо.
- Миловане, иди ми иза леђа, да ме ко не убије.
Горки је обилазио линију одбране и гледао како Срби бране своје куће. Са раскрснице се чуло "Над Краљевом жива ватра сијева". Непуни сат касније престао је тај напад а са њим и та мајска офанзива. Најтања опна остала је затворена. Као од челика.
Двадесетак дана касније командант је побјегао у Нови Сад, послије три и по године Слобо Србијанац је угасио свјетло, Горки је ископавао Гаврана да га пренесе на Нови Зеjтинлик, а ја се рвем са олошом, волим да чујем "Над Краљевом жива ватра сијева" и живим, зарађујем и скупљам славу препричавајући туђе приче и доживљаје. Како каке Млађи Теша: "Чисти ратни профитер. Опрости ми, Боже."
