Грађанима БиХ наплаћен је огроман износ по основу личних карата које су платили по цијени која није оправдана.

Око три милиона становника БиХ има личну карту, те, ако узмемо да је свако од њих оштећен само за марку, долазимо до милионског износа.

Прича о прескупим личним картама није од данас, јер постоји већ дуже вријеме, али надлежни, чини се, не желе ни прстом мрднути како би неправда била исправљена.

Изузетак је директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА) Алмир Бадњевић, који већ неколико пута указује на овај проблем.

Навео је прије неколико дана, у изјави за Клиx, да би цијена личне карте требало да буде нижа зато што грађани на тренутну цијену не добију услугу коју би требало да добију, која се, између осталог, огледа у дигиталном сертификату.

У удружењима за заштиту потрошача подсјећају да држава експресно реагује када треба увести нови намет, док је "успавана" при снижавању цијена.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, каже да, очигледно, овај проблем никог и не интересује.

- Цијена замјене или вађења прве личне карте је заиста повисока. Ко је тај ко ће покренути процес да дође до смањења цијене личне карте - пита Марићева за "Независне новине".

Она истиче да надлежни не питају никога када треба повисити цијене.

- Али када треба да се договоре да се снизи цијена личне карте, то не иде - нагласила је Марићева.

Марин Баго, предсједник Удружења потрошача "Футура" из Мостара, који је по струци информатичар, каже да, колико је упознат са радом ИДДЕЕА, они су урадили дигитализацију, те понудили бесплатно апликације свим градовима и општинама у БиХ.

- Ако они узму ту бесплатну апликацију, то значи да су све информације у суставу, те да приликом вађења особне карте треба само усликати грађанина и то је то. Наравно да је ту цијена драстично нижа. Плус, грађани не морају ходати од уреда до уреда, од зграде до зграде - рекао је Баго за "Независне новине".

Непознато је, каже он, зашто градови и општине то не имплементирају те додаје да ми у овом процесу каснимо минимум 20 година.

- Заиста је несхватљиво - када су градови и општине добили то на тањуру, зашто то не почну имплементирати. У конкретном случају, шта год надлежни ураде, а да имамо смањење трошка, било би добро. Ми пунимо прорачуне и хоћемо да нам се то врати кроз образовање, здравство, културу и тако даље - нагласио је Баго.

Бадњевић је, још крајем прошле године, потврдио да се грађанима у БиХ већ 11 година обрачунава пуна цијена личних карата, иако оне не садрже све оно што су у ствари платили, те је појаснио да је ријеч о бесплатном електронском потпису, који још није заживио на личним картама.

Према подацима са сајта ИДДЕЕА, грађани БиХ имају 3.058.338 важећих личних карата.