У славу гусала у постојбини Филипа Вишњића дуборезац Душан Стевановић и гуслар Вукан Ђука направили су гусле за Гиниса, највеће на свијету, високе чак три метра. Међутим, због финансијских потешкоћа нису успјели да их пријаве за славну књигу рекорда.
Овај инструмент, који се чува у Бијељини, красе портрети Филипа Вишњића и Косовке дјевојке, а како нам је испричао Стевановић, направљене су у тој величини да би подсјећале народ на бурну српску историју, традицију и епску поезију.
- Ипак, нисмо имали довољно подршке да те гусле пријавимо за Гиниса. Требало је да се за ту пријаву уплати одређени износ новца, али нажалост, када су улагања у културу у питању, нико није претјерано заинтересован. Те гусле, у које смо ми уложили много труда и воље, сада стоје у етно-селу Станишићи - рекао је он за “Глас Српске”.
Испричао је да су их излагали недавно на “Вишњићевим данима” у Бијељини с надом да ће се нешто промијенити, али, како је казао, и даље нема помака.
- Ми нећемо одустати, јер гусле су једини српски инструмент који је уврштен на списак УНЕСКО-а као дио нематеријалне културне баштине. Њих су својатали Албанци, Хрвати и други народи, али су се Срби за њих изборили јер српском народу истински припадају. Зато ми не можемо да одустанемо од идеје да буду у Гинисовој књизи - казао је Стевановић.
Додао је да би било добро да се и Министарство просвјете и културе Републике Српске укључи и да помогне, јер је ријеч о импозантном предмету.
- Прије четири године на крсну славу гусларског друштва Светог Димитрија, Вукан Ђука и ја пожељели смо да направимо те велике гусле како бисмо сачували од заборава оно што чини Србе и њихов идентитет - навео је Стевановић који је израдио и гусле које су поклоњене руском патријарху Алексеју.
Гусле за Гиниса израђене су ручно од црне липе, а како нам је рекао Ђука, један човјек их не може носити, али их може помјерати.
- Сваки детаљ је пажљиво рађен, а процес није био нимало лак. Много љубави смо уложили у њих са жељом да им се свијет диви, али, ето, нисмо имали средстава да до краја остваримо нашу замисао. Градоначелник Бијељине је недавно обећао да ће нам помоћи у реализацији идеје да уђу у Гиниса, па ћемо видјети - објаснио је Ђука.
Додао је да овај инструмент никада неће бити заборављен, те да му људи знају донијети гусле старе 100 година да их поправи и оспособи.
- Вјерујте да баш оне имају најљепши звук. У мом селу се ништа није дешавало без гусала, свака кућа их је имала, а то је зато што су гусле утјеха у невољи и радост у животу - закључио је Ђука.
Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног насљеђа Србије уписано је на УНЕСКО-ову листу.
Удружење
Вукан Ђука је истакао да је 2002. године у Бијељини регистровано Удружење гуслара “Филип Вишњић”.
- Кад смо у рату избјегли у Бијељину, одлучили смо да оформимо удружење, јер смо га имали и раније у Сарајеву. Финансирамо се од чланарине, и понеко ко је љубитељ гусала понекад нешто донира. Одржавамо републичке и савезне фестивале, а имамо доста омладине коју поучавамо свирању гусала. Срећом, има младих који желе да науче свирати гусле како би сачували историју и преносили је с кољена на кољено - рекао је Ђука.
