Херцеговина је позната по љековитом биљу, које расте на скоро сваком кораку. Кадуља, смиље, зова, шипурак, глог и друге самоникле биљке плодови су који су се деценијама сакупљали у овом кршевитом дијелу РС, а њиховим откупом породице су у прољеће и љето попуњавале кућни буџет или их користили за природно лијечење.

Произвођачи смиља, који су протеклих година направили плантаже ове љековите биљке, која је у природи била све рјеђа, нису прошли како су очекивали, а бољи познаваоци прилика кажу да посао с љековитим биљем има перспективу.

Овог прољећа популарност у откупу и преради добио је сријемуш, познатији као медвјеђи бијели лук, чије су откупљене и прерађене количине, без обзира на поремећаје због пандемије вируса корона, стигле на тржиште ЕУ.

Лани пионири, ове године четири тоне

Радован Анђелић, предсједник Групације за љековито биље и етерична уља БиХ, каже да се у погонима његовог предузећа сријемуш први пут почео откупљивати прошле године.

– То је лани био пионирски посао, имали смо око 500 килограма, ове године се то попело на око четири тоне сувог сријемуша, а имамо и купца – истиче он.

Овог прољећа откупљено је око 40 тона сировог сријемуша, а откупна цијена се кретала од 0,60 КМ до 0,80 КМ по килограму. За сада је сва количина прерађена у полупроизвод, а све што дође сирово мора се у јако кратком времену прерадити.

Запослени кажу да је посао захтјеван, јер биљка брзо пропада због велике количине воде и има интензиван мирис, сличан бијелом луку.

Предузеће са сједиштем у Требињу, које има погон и у Невесињу, осим сријемуша, откупљује и остало љековито биље, а у току је откуп цвијета зове. Очекују да ће сакупити 20 тона овог цвијета, планиран је и откуп 60 тона шипурка, али и кадуље и смиља, чија етерична уља иду на инострано тржиште. Откуп љековитог биља планирају на прошлогодишњем нивоу или више за 10 до 15 одсто, а ове године почињу и хладно цијеђење уља.

– Киша и лоше вријеме за ово доба године мало би могло покварити откуп цвијета зове, јер он брзо пролази – истиче Анђелић.

Подстицаји

Анђелићи су добили и подстицаје од ресорног министарства и града Требиња.

– Ове године од Министарства пољоприведе РС добили смо 600 КМ по хектару земље која је под љековитим биљем. Прије неки дан у градској управи смо потписали уговор за додјелу неповратног новца привредницима за отварање нових радних мјеста. Запослили смо два високообразована радника, а овакве субвенције су будућност и вјетар у леђа послодавцима, посебно када је у питању запошљавање високообразованих кадрова, и добар потез градске управе – наводи Радован Анђелић.

Откуп смиља у Херцеговини посљедњих година је знатно опао, након што су плантаже смиља ницале у РС и ФБиХ.

Масовна производња довела је до тога да смиље, а и његово етерично уље, буде произведено у већим количинама него што је потребно тржишту, што је знатно оборило цијену и довело у питање исплативост производње ове љековите биљке.

Европска биљка године

Медвјеђи или дивљи лук, сријемуш, сматра се биљком здравља и убицом отрова, јер чисти систем за варење и крв. Сријемуш је Асоцијација за заштиту и истраживање европских медицинских биљака 1992. године прогласила европском биљком године.

Назив медвјеђи лук добио је као права прољећна посластица медвједима, који се буде из зимског сна. Сријемуш је богат етеричним уљима, минералним солима, шећером, витамином Ц и каротеном.