На караули Кошаре те 1999. године службовали су многи сјајни пси попут Неза, Црног, Макса, али међу њима се истицао Листер који је био синоним за достојанство, храброст и оданост.

Ово је прича о псу који је својим завијањем заувијек оставио печат пријатељства и заједништва.

Војници, који су бранили отаџбину 1999. године на Кошарама, свједочили су о храбрости пса по имену Листер, који због својих подвига добио чин Мајора.

Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убеђени да им се приближава непријатељ, викнули су “Војска Југославије стој!”, али се нико није одазивао.

Чувао војнике и у рату и у миру

Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње двије ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и помјерао уши како би дао знак да долази човјек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвјед, Листер се попео на двије ноге, а његово држање уплашило је медвједа који је уз крике наставио даље путем којим је кренуо.

За вријеме ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авиобомби, достојанствено је држао положај. Када би дали Листеру комаду “Чувај!”, стао би у одбрану војника и нико не би смио да им приђе.

Поред многих интервенција које је имао за вијреме своје службе, када год био прошао на мјесту инцидента, би се узнемирио, режао и залајао пар пута. Мува му није могла промаћи на стотине метара, а ако му вјетар служи, поред оштрог вида, њушио је и на километре.

Страдао на Ускрс

Посљедњи пут зацвилио је на Ускрс 11. априла 1999. до краја одан уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића “Јагуара”, остао је до самог краја. У тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, погинули су од првог рафала војници Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк, водник Иван Васојевић Јагуар и Мајор Листер.

- И сад када бих отишао на караулу, чекао бих да видим, да потрчи ка мени… Да се загрлимо! -истакао је један од војника са Кошара у документарном филму о караули.

Посљедњих година, под иницијативом групе војника са Кошара, покренута је тема о подизању бисте Мајору Листеру. На овај начин би се одала част и указала захвалност псу који је спасио многе српске животе на рејону карауле Кошаре те 1999. године, преноси Информер.