Хрватске власти нису довољно добро истражиле случајеве нестанка беба из породилишта у Славонији током 1990, 1993. и 1994. године, па је Хрватска због тога на Европском суду за људска права кажњена због кршења права на породични живот три мајке.

Свакој од њих, држава ће морати да плати и 2.000 евра одштете, те надокнадити судске трошкове које су имале до сада. Пред Европским судом за људска права заступала их је загребачки адвокат Антонија Галић Конџа, преноси Н1.

У породилиштима су мајкама говорили да су њихове бебе изненада умрле након порода. Но, жене никада нису видјеле тијела своје дјечице, нити им је објашњено што се заиста догодило. Зато су посумњале да су новорођенчад отета и дата на незаконито усвајање.

Иако су прије пар година поднијеле пријаве и тражиле од надлежног државног тужилаштва у Вуковару да проведе истрагу, након неколико мјесеци све је одбачено уз образложење да је наступила застара. Мајке се нису предавале, те су сада и доказале да хрватски истражиоци нису направили довољно како би утврдили судбину њихове дјеце.

Детаљи тужбе против Хрватске

У тужби су описале како су након порода успјеле видјети своје бебице и узети их у наручје, да би им накнадно радници болнице рекли да су се дјеца нагло разбољела и преминула. Према наводима из тужбе, бебе које су биле рођене 1990. и 1993. из вуковарске болнице пребачене су у Нови Сад гдје су наводно умрле, док је дијете које је било рођено 1994, према тврдњама особља, преминуло у болници у Вуковару.

Годинама касније, тачније 2019. двије маме видјеле су документарац “Нестале бебе” који је говорио о несталој новорођенчади у Србији. Помислиле су да је можда иста судбина, односно незаконито усвајање, снашла и њихове бебе. Контактирале су болнице у Вуковару и Новом Саду, тражећи документацију о породима и смрти своје дјеце. На крају су поднијеле и кривичнр пријаве због сумње да су им дјецу отели радници вуковарске и новосадске болнице. Ипак, почетком 2022. пријаве су одбачене јер је наступила застара.

Како се држава правдала?

Застаром је заступница Хрватске пред Европским судом за људска права Штефица Стажник одговарала на тужбу против државе. Напросто, каже, држава због застаре казненог прогона није могла учинити ништа. Осим тога, хрватске власти нису имале контролу над болницом у оно вријеме, па стога нема ни одговорности Републике Хрватске.

Ипак, Европски суд за људска права примијетио је да се државно тужилаштво из Вуковара нити у једном тренутку није позвало на чињеницу да није надлежно за овај случај, већ да би се радило о надлежности Републике Србије, преноси Н1.

Шта је утврдио Европски суд?

Суд је реконструисао да на захтјеве ове три маме за информацијама о судбини њихове дјеце углавном од хрватских институција добијале само медицинску и матичну документацију. Када су оне указале на недостатке и недосљедности у тим документима и затражиле ексхумацију, ДНК тестове и испитивање медицинског особља те службеника матичне службе, власти нису предузеле ништа ни у једном од ових случајева.

Додуше, првотно је вуковарске полиција провјеравала је ли ексхумација могућа и зна ли се на којем је гробљу дијете сахрањено, те чува ли вуковарска болница базе података о ткивима узетим за потребе обдукције. Након тога није више предузето ништа, због чега је Европски суд за људска права закључио да је мајкама које нису сазнале судбину својих беба Република Хрватска повриједила право на породични живот који гарантује Конвенција о заштити људских права и темељних слобода.

- Хрватска мора направити механизме уз помоћ којих ће се утврдити судбина беба које су наводно отете из родилишта током 1980-их и раних 1990-их - поручио је суд.