Хрватска мора платити 7.500 евра и још 650 евра за трошкове поступка бившем средњошколцу који је био у групи која је закаснила на час па је професор математике Р. В. викао уз изразе: "Морон, идиот, будала, сељачина, глупи жандар".

Како преноси Вечерњи лист захваљујући упорном оцу полицајцу, учитељи више неће смјети ни у “педагошке сврхе” вријеђати ученике, већ ће се морати с дужним поштовањем односити према њиховом дигнитету и моралном интегритету водећи рачуна особито о сензибилнијима.

- Морамо промијенити приступ учитељском булингу над ученицима и у школе увести механизме заштите ученика од учитеља - пресудио је Европски суд за људска права.

Наиме, ученик је био у групи која је закаснила на час па је професор математике Р. В. викао уз изразе: “Морон, идиот, будала, сељачина, глупи жандар”.

Након пријаве у разреду је рекао: - Кад кажеш будали да је будала, то није за њега увреда. Директор ме звао јер да сам увриједио неке ученике. Не знате ви што су увреде, али видјећете шта су увреде - преноси поменути портал.

Кад је осам дана касније ученик окренуо погрешну страницу у књизи, Р. В. му је рекао: “Будало, не ту страницу. Нисам те хтио увриједити, јер знам да ћеш звати тату.”

Ученик је прошао психолошки третман, дијагностификован му је посттрауматски стресни поремећај.

Психолог је закључио да пати од акутног анксиозног поремећаја и препоручио је повећану подршку у школи.

Била је ријеч о добром ученику из функционалне породице. То је резултирало лошим резултатом на завршном испиту из математике тако да ученик није успио уписати жељене студије, наведено је у захтјеву ЕСЛЈП-у.

Отац се обратио школи, али и правобранитељици за дјецу, инспекторату, полицији и Државном одвјетништву. Професор је школском психологу признао све осим да га је назвао “глупим полицајцем”, чудио се што је то само њега погодило те обећао да то неће поновити.

Ученику су потом часови математике били нелагодни те је психологу рекао да жели промијенити школу или разред или да професор више не предаје његовом разреду.

Отац је обавијестио и Министарство образовања, које је случај прослиједило Агенцији за васпитање и образовање. Агенција је разговарала са свима и провела анонимну анкету. Испало је да су ученици задовољни с Р. В. Главни је приговор био да недовољно ради с мање успјешнима, а двоје их је рекло да би промијенили учитеља.

Агенција је препоручила да школа и отац разговором ријеше проблем.

Директор је након састанка с оцем обавијестио Агенцију и правобранитеља за дјецу да је сукоб ријешен. Али, поводом кривичне пријаве, неки су ученици рекли да професор зна користити непримјерене и увредљиве изразе, особито према лошијима из математике.

Један је ученик рекао да су се бојали искрено испунити анкету јер је професор “полудио” кад су то учинили у ранијој анкети.

Државно тужилаштво закључило је да учитељ има неконвенционални приступ, а увреде нису имале такав интензитет да би се могле третирати као психолошко узнемиравање.

Темељна улога образовних власти је заштита здравља и добробити ученика, особито рањивих у адолесценцији. Чак ако је првобитним увредама циљ било дисциплиновање, двије накнадне представљају вербално злостављање ради понижавања, подцјењивања и исмијавања. А учитељ има важан утјецај на достојанство, добробит и психолошки развој ученика. Иако то није прерасло у систематско узнемиравање, од учитеља се очекује да разумије како такве провокације могу дубоко утицати на ученике, посебно на оне који су осјетљиви. И, како год то било благо, није прихватљиво у образовном окружењу. За ESLJP учесталост, озбиљност  повреде и намјера наношења штете нису предуслови за дефинирање насиља и злостављања у образовном окружењу.

ESLJP је утврдио и да власт мора успоставити одговарајуће мјере како би “недвосмислено забраниле свако такво понашање према дјеци у сваком тренутку и у свим околностима, а тиме и обезбиједили нулту толеранцију на свако насиље или злостављање у образовним институцијама”.